Salmos 39

1 Yo dije: Miraré por mis caminos, para no pecar con mi lengua: guardaré mi boca con freno, entre tanto que el impío fuere contra mí.

Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 Enmudecí con silencio, me callé de lo bueno; y mi dolor se alborotó.

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 Calentóse mi corazón dentro de mí; en mi meditación se encendió fuego: hablé con mi lengua.

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 Notifícame, Jehová, mi fin, y la medida de mis días cuanta sea, sepa yo cuanto tengo de ser del mundo.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 He aquí, como a palmos diste mis días, y mi edad es como nada delante de ti: ciertamente toda la vanidad es todo hombre que vive. (Selah)

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 Ciertamente en tiniebla anda el hombre: ciertamente en vano se inquietan: allega, y no sabe quien lo cogerá.

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 Y ahora, Señor, ¿qué esperaré? Mi esperanza en ti está.

Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 Escápame de todas mis rebeliones, no me pongas por afrenta de insensato.

Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 Yo enmudecí, no abrí mi boca; porque tú lo hiciste.

Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 Quita de sobre mí tu llaga; de la guerra de tu mano soy consumido.

Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 Con castigos sobre el pecado corriges al hombre, y haces desleir, como de polilla, su grandeza: ciertamente vanidad es todo hombre. (Selah)

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 Oye mi oración, o! Jehová escucha mi clamor; no calles a mis lágrimas; porque peregrino soy contigo; advenedizo, como todos mis padres.

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 Déjame, y tomaré fuerzas, antes que me vaya y perezca.

Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.