Proverbios 8

1 ¿No clama la sabiduría; y la inteligencia da su voz?

Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

2 En los altos cabezos, junto al camino, a las encrucijadas de las veredas se para:

Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

3 En el lugar de las puertas, a la entrada de la ciudad: a la entrada de las puertas da voces:

Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

4 O! hombres, a vosotros clamo; y mi voz es a los hijos de los hombres.

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

5 Entendéd simples astucia; y vosotros insensatos, tomád entendimiento:

Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

6 Oíd, porque hablaré cosas excelentes, y abriré mis labios para cosas rectas.

Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

7 Porque mi paladar hablará verdad; y mis labios abominan la impiedad.

Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

8 En justicia son todas las razones de mi boca: no hay en ellas cosa perversa, ni torcida.

Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

9 Todas ellas son rectas al que entiende; y rectas a los que han hallado sabiduría.

Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

10 Recibíd mi castigo, y no la plata; y ciencia, mas que el oro escogido.

Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

11 Porque mejor es la sabiduría que las piedras preciosas; y todas las cosas que se pueden desear, no se pueden comparar a ella.

Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

12 Yo, la sabiduría, moré con la astucia; y yo invento la ciencia de los consejos.

Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

13 El temor de Jehová es aborrecer el mal; la soberbia, y la arrogancia, y el mal camino, y la boca perversa aborrezco.

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

14 Conmigo está el consejo, y el ser: yo soy la inteligencia; mía es la fortaleza.

Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

15 Por mí reinan los reyes, y los príncipes determinan justicia.

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

16 Por mí dominan los príncipes, y todos los gobernadores juzgan la tierra.

Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

17 Yo amo a los que me aman; y los que me buscan, me hallan.

Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

18 Las riquezas y la honra están conmigo, riqueza firme y justa.

У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

19 Mejor es mi fruto que el oro, y que el oro refinado; y mi renta, que la plata escogida.

Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

20 Por vereda de justicia guiaré, por medio de veredas de juicio.

Путем праведним ходим, посред стаза правице,

21 Para hacer heredar a mis amigos el ser, y que yo hincha sus tesoros.

Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

22 Jehová me poseyó en el principio de su camino, desde entonces, antes de sus obras.

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

23 Eternalmente tuve el principado, desde el principio, antes de la tierra.

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

24 Antes de los abismos fui engendrada; antes que fuesen las fuentes de las muchas aguas:

Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

25 Antes que los montes fuesen fundados: antes de los collados, yo era engendrada.

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

26 No había aun hecho la tierra, ni las plazas, ni la cabeza de los polvos del mundo.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

27 Cuando componía los cielos, allí estaba yo; cuando señalaba por compás la sobrehaz del abismo:

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

28 Cuando afirmaba los cielos arriba: cuando afirmaba las fuentes del abismo:

Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

29 Cuando ponía a la mar su estatuto; y a las aguas, que no pasasen su mandamiento: cuando señalaba los fundamentos de la tierra:

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

30 Con él estaba yo por ama, y fui en delicias todos los días, teniendo solaz delante de él en todo tiempo.

Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

31 Tengo solaz en la redondez de su tierra; y mis solaces son con los hijos de los hombres.

Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

32 Ahora pues, hijos, oídme; y bienaventurados los que guardaren mis caminos.

Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

33 Obedecéd la instrucción, y sed sabios; y no la menospreciéis.

Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

34 Bienaventurado el hombre que me oye, trasnochando a mis puertas cada día: guardando los umbrales de mis entradas.

Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

35 Porque el que me hallare, hallará la vida; y alcanzará la voluntad de Jehová.

Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

36 Mas el que peca contra mí, defrauda a su alma: todos los que me aborrecen, aman la muerte.

А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.