Proverbios 25

1 También estos son proverbios de Salomón, los cuales copiaron los varones de Ezequías rey de Judá.

И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.

2 Honra de Dios es encubrir la palabra; y honra del rey es escudriñar la palabra.

Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

3 Para la altura de los cielos, y para la profundidad de la tierra, y para el corazón de los reyes, no hay investigación.

Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

4 Quita las escorias de la plata, y saldrá vaso al fundidor.

Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

5 Aparta al impío de la presencia del rey, y su trono se afirmará en justicia.

Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.

6 No te alabes delante del rey; ni estés en el lugar de los grandes:

Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.

7 Porque mejor es que se te diga: Sube acá: que no, que seas abajado delante del príncipe, que miraron tus ojos.

Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

8 No salgas a pleito presto; porque después al fin no sepas que hacer, avergonzado de tu prójimo.

Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.

9 Trata tu causa con tu compañero; y no descubras el secreto a otro:

Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

10 Porque no te deshonre el que lo oyere, y tu infamia no pueda volver atrás.

Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

11 Manzanas de oro con figuras de plata es la palabra dicha como conviene.

Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.

12 Zarcillo de oro, y joyel de oro fino es el que reprende al sabio, que tiene orejas que oyen.

Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.

13 Como frío de nieve en tiempo de la segada, así es el mensajero fiel a los que le envían: que al alma de su señor da refrigerio.

Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.

14 Como cuando hay nubes y vientos, y la lluvia no viene, así es el hombre que se jacta de vana liberalidad.

Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.

15 Con luenga paciencia se aplaca el príncipe; y la lengua blanda quebranta los huesos.

Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

16 ¿Hallaste la miel? come lo que te basta; porque no te hartes de ella, y la revieses.

Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

17 Detén tu pie de la casa de tu prójimo; porque harto de ti, no te aborrezca.

Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

18 Martillo, y espada, y saeta aguda es el hombre que habla contra su prójimo falso testimonio.

Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.

19 Diente quebrado, y pie resbalador es la confianza del prevaricador en el tiempo de la angustia.

Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

20 El que canta canciones al corazón afligido es como el que quita la ropa en tiempo de frío: o el que echa vinagre sobre jabón.

Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

21 Si el que te aborrece, tuviere hambre, dále de comer pan; y si tuviere sed, dále de beber agua:

Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.

22 Porque ascuas allegas sobre su cabeza; y Jehová te lo pagará.

Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

23 El viento del norte ahuyenta la lluvia, y el rostro airado la lengua detractora.

Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

24 Mejor es estar en un rincón de casa, que con la mujer rencillosa en casa espaciosa.

Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

25 Como el agua fría al alma sedienta, así son las buenas nuevas de lejas tierras.

Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.

26 Fuente turbia, y manadero corrupto es el justo, que resbala delante del impío.

Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.

27 Comer mucha miel, no es bueno: ni inquirir de su gloria, es gloria.

Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

28 Ciudad derribada y sin muro es el hombre, cuyo ímpetu no tiene rienda.

Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.