Proverbios 20

1 El vino hace burlador: la cerveza, alborotador; y cualquiera que en él errare, no será sabio.

Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

2 Bramido, como de cachorro de león, es el miedo del rey: el que le hace enojar, peca contra su alma.

Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

3 Honra es del hombre dejarse de pleito: mas todo insensato se envolverá en él.

Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

4 El perezoso no ara a causa del invierno: mas él pedirá en la segada, y no hallará.

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5 Aguas profundas es el consejo en el corazón del hombre: mas el hombre entendido le alcanzará.

Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

6 Muchos hombres pregonan cada cual el bien que han hecho: mas hombre de verdad ¿quién le hallará?

Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

7 El justo que camina en su integridad, bienaventurados serán sus hijos después de él.

Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

8 El rey que está en el trono de juicio, con su mirar disipa todo mal.

Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

9 ¿Quién podrá decir: Yo he limpiado mi corazón, limpio estoy de mi pecado?

Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

10 Doblada pesa, y doblada medida, abominación son a Jehová ambas cosas.

Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

11 El muchacho aun es conocido por sus obras, si su obra es limpia y recta.

По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

12 El oído oye, y el ojo ve: Jehová hizo aun ambas cosas.

Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

13 No ames el sueño, porque no te empobrezcas: abre tus ojos, hartarte has de pan.

Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

14 El que compra, dice: Malo es, malo es: mas en apartándose, él se alaba.

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15 Hay oro, y multitud de piedras preciosas: mas los labios sabios son vaso precioso.

Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

16 Quítale su ropa, porque fió al extraño; y préndale por la extraña.

Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

17 Sabroso es al hombre el pan de mentira: mas después, su boca será llena de cascajo.

Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

18 Los pensamientos con el consejo se ordenan; y con industria se hace la guerra.

Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

19 El que descubre el secreto, anda en chismes; y con el que lisonjea de sus labios, no te entremetas.

Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

20 El que maldice a su padre, o a su madre, su candela será apagada en oscuridad tenebrosa.

Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

21 La herencia adquirida de priesa en el principio, su postrimería aun no será bendita.

Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

22 No digas: Yo me vengaré: espera a Jehová, y él te salvará.

Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

23 Abominación son a Jehová las pesas dobladas; y el peso falso, no es bueno.

Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

24 De Jehová son los pasos del hombre: el hombre pues, ¿cómo entenderá su camino?

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

25 Lazo es al hombre tragar santidad; y después de los votos andar preguntando.

Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

26 El rey sabio esparce los impíos; y sobre ellos hace tornar la rueda.

Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

27 Candela de Jehová es el alma del hombre, que escudriña lo secreto del vientre.

Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

28 Misericordia y verdad guardan al rey; y con clemencia sustenta su trono.

Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

29 La honra de los mancebos es su fortaleza; y la hermosura de los viejos, su vejez.

Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

30 Las señales de las heridas son medicina en el malo; y las plagas en lo secreto del vientre.

Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.