San Mateo 20

1 Porque el reino de los cielos es semejante a un hombre, padre de familias, que salió por la mañana a coger peones para su viña.

Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2 Y concertado con los peones por un denario al día, los envió a su viña.

И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3 Y saliendo cerca de la hora de las tres, vio otros que estaban en la plaza ociosos,

И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

4 Y les dijo: Id también vosotros a mi viña, y os daré lo que fuere justo. Y ellos fueron.

И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

5 Salió otra vez cerca de las seis y de las nueve horas, e hizo lo mismo.

И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

6 Y saliendo cerca de las once horas, halló otros que estaban ociosos, y les dijo: ¿Por qué estáis aquí todo el día ociosos?

И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

7 Dícenle ellos: Porque nadie nos ha cogido. Díceles: Id también vosotros a la viña, y recibiréis lo que fuere justo.

Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

8 Y cuando fue la tarde del día, el señor de la viña dijo a su administrador: Llama los peones, y págales el jornal, comenzando desde los postreros hasta los primeros.

А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

9 Y viniendo los que habían venido cerca de las once horas, recibieron cada uno un denario.

И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

10 Y viniendo también los primeros, pensaron que habían de recibir más; pero también ellos recibieron cada uno un denario.

А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

11 Y tomándo lo, murmuraban contra el padre de la familia,

И примивши викаху на господара.

12 Diciendo: Estos postreros solo han trabajado una hora, y los has hecho iguales a nosotros, que hemos llevado la carga, y el calor del día.

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

13 Y él respondiendo dijo a uno de ellos: Amigo, no te hago agravio. ¿No te concertaste conmigo por un denario?

А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

14 Toma lo que es tuyo, y vete: yo quiero dar a este postrero como a ti.

Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

15 ¿No me es lícito a mí hacer lo que quiero en mis cosas? ¿O es malo tu ojo, porque yo soy bueno?

Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

16 Así los primeros serán postreros; y los postreros primeros; porque muchos son llamados, mas pocos escogidos.

Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

17 Y subiendo Jesús a Jerusalem, tomó sus doce discípulos aparte en el camino, y les dijo:

И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

18 He aquí, subimos a Jerusalem, y el Hijo del hombre será entregado a los príncipes de los sacerdotes, y a los escribas, y le condenarán a muerte.

Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

19 Y le entregarán a los Gentiles, para que le escarnezcan, y azoten, y crucifiquen; mas al tercero día resucitará.

И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20 Entonces se llegó a él la madre de los hijos de Zebedeo con sus hijos, adorando, y pidiéndole algo.

Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

21 Y él le dijo: ¿Qué quieres? Ella le dijo: Di que se asienten estos dos hijos míos, el uno a tu mano derecha, y el otro a tu izquierda, en tu reino.

А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

22 Entonces Jesús respondiendo, dijo: No sabéis lo que pedís. ¿Podéis beber de la copa de que yo tengo que beber; y ser bautizados del bautismo de que yo soy bautizado? Dicen ellos: Podemos.

А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

23 El les dice: A la verdad de mi copa beberéis; y del bautismo de que yo soy bautizado, seréis bautizados; mas sentaros a mi mano derecha, y a mi izquierda, no es mío darlo, sino a los que está aparejado por mi Padre.

И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

24 Y como los diez oyeron esto, se enojaron de los dos hermanos.

И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

25 Entonces Jesús llamándolos, dijo: Ya sabéis que los príncipes de los Gentiles se enseñorean sobre ellos; y los que son grandes ejercen sobre ellos potestad.

А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

26 Mas entre vosotros no será así; sino el que entre vosotros quisiere hacerse grande, será vuestro servidor;

Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

27 Y el que entre vosotros quisiere ser el primero, será vuestro siervo:

И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

28 Así como el Hijo del hombre no vino para ser servido, sino para servir, y para dar su vida en rescate por muchos.

Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

29 Entonces saliendo ellos de Jericó, le seguía una gran multitud.

И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

30 Y, he aquí, dos ciegos sentados junto al camino, como oyeron que Jesús pasaba, clamaron, diciendo: Señor, Hijo de David, ten misericordia de nosotros.

И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

31 Y la multitud les reñía para que callasen; mas ellos clamaban más, diciendo: Señor, Hijo de David, ten misericordia de nosotros.

А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

32 Y parándose Jesús, los llamó, y dijo: ¿Qué queréis que haga por vosotros?

И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

33 Dícenle ellos: Señor, que sean abiertos nuestros ojos.

Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

34 Entonces Jesús teniéndoles misericordia, tocó los ojos de ellos, y luego sus ojos recibieron la vista, y le siguieron.

И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.