San Mateo 15
1 Entonces llegaron a Jesús ciertos escribas y Fariseos de Jerusalem, diciendo:
Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2 ¿Por qué tus discípulos traspasan la tradición de los ancianos? porque no lavan sus manos cuando comen pan.
Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3 Y él respondiendo, les dijo: ¿Por qué también vosotros traspasáis el mandamiento de Dios por vuestra tradición?
А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4 Porque Dios mandó, diciendo: Honra a tu padre y a tu madre; y: El que maldijere a padre o a madre, muera de muerte.
Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5 Mas vosotros decís: Cualquiera que dijere a su padre o a su madre: Toda ofrenda mía a ti aprovechará;
А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
6 Y no honrare a su padre o a su madre, será libre. Así habéis invalidado el mandamiento de Dios por vuestra tradición.
Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7 Hipócritas, bien profetizó de vosotros Isaías, diciendo:
Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8 Este pueblo con su boca se acerca a mí, y con sus labios me honra; mas su corazón lejos está de mí.
Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9 Mas en vano me honran enseñando como doctrinas, mandamientos de hombres.
Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10 Y llamando a sí a la multitud, les dijo: Oíd, y entendéd.
И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11 No lo que entra en la boca contamina al hombre; mas lo que sale de la boca, esto contamina al hombre.
Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12 Entonces llegándose sus discípulos, le dijeron: ¿Sabes que los Fariseos oyendo esta palabra se ofendieron?
Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13 Mas respondiendo él, dijo: Toda planta que no plantó mi Padre celestial será desarraigada.
А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14 Dejádlos: guias son ciegos de ciegos; y si el ciego guiare al ciego, ambos caerán en el hoyo.
Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15 Y respondiendo Pedro, le dijo: Decláranos esta parábola.
А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16 Y Jesús dijo: ¿Aun también vosotros sois sin entendimiento?
А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17 ¿No entendéis aun, que todo lo que entra en la boca, va al vientre, y es echado en la necesaria?
Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18 Mas lo que sale de la boca, del mismo corazón sale, y esto contamina al hombre.
А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19 Porque del corazón salen los malos pensamientos, muertes, adulterios, fornicaciones, hurtos, falsos testimonios, blasfemias.
Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20 Estas cosas son las que contaminan al hombre; que comer con las manos por lavar no contamina al hombre.
И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21 Y saliendo Jesús de allí, se fue a las partes de Tiro y de Sidón.
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 Y, he aquí, una mujer Cananea, que había salido de aquellos términos, clamaba, diciéndole: Señor, Hijo de David, ten misericordia de mí: mi hija es malamente atormentada del demonio.
И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23 Mas él no le respondió palabra. Entonces llegándose sus discípulos, le rogaron, diciendo: Envíala, que da voces tras nosotros.
А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24 Y él respondiendo, dijo: No soy enviado sino a las ovejas perdidas de la casa de Israel.
А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25 Entonces ella vino, y le adoró, diciendo: Señor, socórreme.
А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26 Y respondiendo él, dijo: No es bien tomar el pan de los hijos, y echar lo a los perrillos.
А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27 Y ella dijo: Así es Señor; pero los perros comen de las migajas que caen de la mesa de sus señores.
А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 Entonces respondiendo Jesús, dijo: ¡O mujer! grande es tu fe: sea hecho contigo como quieres. Y fue sana su hija desde aquella hora.
Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29 Y partido Jesús de allí, vino junto al mar de Galilea; y subiendo en un monte, se sentó allí.
И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30 Y llegaron a él grandes multitudes, que tenían consigo cojos, ciegos, mudos, mancos, y otros muchos enfermos, y los echaron a los pies de Jesús, y los sanó:
И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31 De tal manera, que las multitudes se maravillaron, viendo hablar los mudos, los mancos sanos, andar los cojos, ver los ciegos; y glorificaron al Dios de Israel.
Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32 Y Jesús llamando a sus discípulos, dijo: Tengo misericordia de la multitud, que ya hace tres días que perseveran conmigo, y no tienen que comer; y enviarlos ayunos no quiero; porque no desmayen en el camino.
А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33 Entonces sus discípulos le dicen: ¿Dónde tenemos nosotros tantos panes en el desierto, que hartemos tan gran multitud?
И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34 Y Jesús les dice: ¿Cuántos panes tenéis? Y ellos dijeron: Siete, y unos pocos pececillos.
И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35 Y mandó a las multitudes que se recostasen en tierra.
И заповеди народу да поседају по земљи.
36 Y tomando los siete panes y los peces, dando gracias, los rompió, y dio a sus discípulos, y los discípulos a la multitud.
И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37 Y comieron todos, y se hartaron; y alzaron lo que sobró de los pedazos, siete espuertas llenas.
И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38 Y eran los que habían comido cuatro mil varones, sin las mujeres y los niños.
А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 Entonces despedidas las multitudes, subió en una nave, y vino a los términos de Magdala.
И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
