Juan 13
1 Y antes de la fiesta de la pascua, sabiendo Jesús que su hora era venida para que pasase de este mundo al Padre, como había amado a los suyos que estaban en el mundo, los amó hasta el fin.
А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2 Y la cena acabada, como el diablo ya había metido en el corazón de Júdas Iscariote, hijo de Simón, que le entregase:
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3 Sabiendo Jesús que el Padre le había dado todas las cosas en sus manos, y que había venido de Dios, y a Dios iba:
Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4 Levántase de la cena, y se quita su ropa, y tomando una toalla, se ciñó.
Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5 Luego puso agua en el lebrillo, y comenzó a lavar los pies de los discípulos, y a limpiar los con la toalla con que estaba ceñido.
Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6 Viene pues a Simón Pedro; y éste le dice: ¿Señor, tú me lavas a mí los pies?
Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7 Respondió Jesús, y le dijo: Lo que yo hago, tú no lo sabes ahora; mas lo sabrás después.
Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8 Dícele Pedro: No me lavarás los pies jamás. Respondióle Jesús: Si no te lavare, no tendrás parte conmigo. (aiōn g165)
Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
9 Dícele Simón Pedro: Señor, no solo mis pies, mas aun mis manos, y mi cabeza.
Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10 Dícele Jesús: El que está lavado, no ha menester sino que lave sus pies, pues está todo limpio. Y vosotros limpios estáis, aunque no todos.
Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 Porque sabía quien era el que le entregaba; por eso dijo: No estáis limpios todos.
Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12 Así que, después que les hubo lavado los pies, y tomado su ropa, volviéndose a asentar otra vez, les dijo: ¿Sabéis lo que os he hecho?
А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13 Vosotros me llamáis Maestro y Señor; y decís bien; porque lo soy:
Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14 Pues si yo, vuestro Señor y Maestro, he lavado vuestros pies, vosotros también debéis lavar los pies los unos a los otros.
Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15 Porque ejemplo os he dado, para que como yo os he hecho, vosotros también hagáis.
Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16 De cierto, de cierto os digo: El siervo no es mayor que su Señor: ni el enviado es mayor que el que le envió.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 Si sabéis estas cosas, bienaventurados sois, si las hiciereis.
Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18 No hablo de todos vosotros: yo sé los que he elegido; mas para que se cumpla la Escritura: El que come pan conmigo, levantó contra mí su calcañar.
Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19 Desde ahora os lo digo, antes que suceda, para que cuando sucediere, creáis que yo soy.
Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20 De cierto, de cierto os digo, que el que recibe al que yo enviare, a mí recibe; y el que a mí recibe, recibe al que me envió.
Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21 Como hubo Jesús dicho esto, fue conmovido en espíritu, y protestó, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que uno de vosotros me ha de entregar.
Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22 Entonces los discípulos mirábanse los unos a los otros, dudando de quien hablaba.
Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23 Y uno de sus discípulos, al cual Jesús amaba, estaba recostado en el seno de Jesús.
А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24 A éste pues hizo señas Simón Pedro, para que preguntase quien era aquel de quien hablaba.
Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25 El entonces recostado sobre el pecho de Jesús, le dice: ¿Señor, quién es?
А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26 Respondió Jesús: Aquel es, a quien yo diere el pan mojado. Y mojando el pan, dió lo a Júdas Iscariote, el hijo de Simón.
Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27 Y tras el bocado Satanás entró en él. Entonces Jesús le dice: Lo que haces, házlo más presto.
И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28 Empero esto ninguno de los que estaban a la mesa entendió a qué propósito se lo dijo.
А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29 Porque algunos de ellos pensaban, porque Júdas tenía la bolsa, que Jesús le decía: Compra las cosas que nos son necesarias para la fiesta: o que diese algo a los pobres.
А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30 Como él pues hubo tomado el bocado, luego salió; y era ya noche.
А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31 Entonces como él salió, dijo Jesús: Ahora es glorificado el Hijo del hombre, y Dios es glorificado en él.
Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32 Si Dios es glorificado en él, Dios también le glorificará en sí mismo; y luego le glorificará.
Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33 Hijitos, aun un poco estoy con vosotros. Me buscaréis; y así como dije a los Judíos: Donde yo voy, vosotros no podéis venir; así ahora a vosotros lo digo.
Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34 Un mandamiento nuevo os doy: Que os améis los unos a los otros: como os amé yo, que también os améis los unos a los otros.
Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 En esto conocerán todos que sois mis discípulos, si tuviereis amor los unos hacia los otros.
По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36 Le dijo Simón Pedro: ¿Señor, a dónde vas? Respondióle Jesús: Donde yo voy, no me puedes ahora seguir; mas me seguirás después.
Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37 Dícele Pedro: ¿Señor, por qué no te puedo seguir ahora? mi vida pondré por ti.
Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38 Repondióle Jesús: ¿Tu vida pondrás por mí? De cierto, de cierto te digo: No cantará el gallo, sin que me hayas negado tres veces.
Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
