Job 23

1 Y respondió Job, y dijo:

А Јов одговори и рече:

2 Hoy también hablaré con amargura, y será más grave mi llaga que mi gemido.

Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3 ¡Quién diese que le conociese, y le hallase! yo iría hasta su trono.

О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4 Ordenaría juicio delante de él, y mi boca henchiría de argumentos.

Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5 Yo sabría lo que él me respondería, y entendería lo que me dijese.

Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6 ¿Pleitearía conmigo con multitud de fuerza? No: antes él la pondría en mí.

Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7 Allí el recto disputaría con él; y escaparía para siempre de él que me condena.

Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8 He aquí, yo iré al oriente, y no le hallaré, y al occidente, y no le entenderé.

Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9 Si al norte él obrare, yo no le veré: al mediodía se esconderá, y no le veré.

Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10 Mas él conoció mi camino: probóme, y salí como oro.

Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11 Mis pies tomaron su rastro: guardé su camino, y no me aparté.

По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12 Del mandamiento de sus labios nunca me quité: las palabras de su boca guardé más que mi comida.

Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13 Y si él se determina en una cosa, ¿quién le apartará? Su alma deseó, e hizo.

Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14 Por tanto él acabará lo que ha determinado de mí; y muchas cosas como estas hay en él.

И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15 Por lo cual yo me espantaré delante de su rostro: consideraré, y temerle he.

Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16 Dios ha enternecido mi corazón, y el Omnipotente me ha espantado.

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17 ¿Por qué yo no fui cortado delante de las tinieblas, y cubrió con oscuridad mi rostro?

Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?