Isaías 43

1 Y ahora, así dice Jehová, Creador tuyo, o! Jacob, y formador tuyo, o! Israel: No temas, porque yo te redimí: yo te puse nombre, mío eres tú.

Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.

2 Cuando pasares por las aguas, yo seré contigo; y en los ríos, no te anegarán. Cuando pasares por el mismo fuego, no te quemarás, ni la llama arderá en ti.

Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.

3 Porque yo Jehová Dios tuyo, Santo de Israel, Guardador tuyo: A Egipto he dado por tu rescate; a Etiopía, y a Sabá por ti.

Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.

4 Porque en mis ojos fuiste de grande estima: fuiste honorable, y yo te amé; y daré hombres por ti, y naciones por tu alma.

Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.

5 No temas, porque yo soy contigo: del oriente traeré tu generación, y del occidente te recogeré.

Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.

6 Diré al aquilón: Da acá; y al mediodía: No detengas: trae de luengas tierras mis hijos, y mis hijas de lo postrero de la tierra:

Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,

7 Todos llamados de mi nombre; y para gloria mía los crié, los formé, y los hice:

Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.

8 Sacando al pueblo ciego, que tiene ojos; y a los sordos, que tienen oídos.

Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.

9 Congréguense juntamente todas las naciones, y júntense pueblos: ¿Quién de ellos hay que nos dé nuevas de esto, y que nos haga oír las cosas primeras? Presenten sus testigos, y serán sentenciados por justos: oigan, y digan verdad.

Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.

10 Vosotros sois mis testigos, dice Jehová, y mi siervo, que yo escogí: para que me conozcáis, y creáis, y entendáis, que yo mismo soy: antes de mí no fue formado Dios, ni lo será después de mí.

Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.

11 Yo, yo Jehová; y fuera de mí no hay quien salve.

Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.

12 Yo anuncié, y salvé, e hice oír, y no hubo entre vosotros dios extraño. Vosotros pues sois mis testigos, dice Jehová, que yo soy Dios.

Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.

13 Aun antes que hubiera día, yo era; y no hay quien de mi mano escape: si yo hiciere, ¿quién lo estorbará?

Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

14 Así dice Jehová, Redentor vuestro, Santo de Israel: Por vosotros envié a Babilonia, e hice descender fugitivos todos ellos, y clamor de Caldeos en las naves.

Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

15 Yo Jehová, Santo vuestro, Creador de Israel, Rey vuestro.

Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.

16 Así dice Jehová, el que da camino en la mar, y senda en las aguas impetuosas.

Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,

17 Cuando él saca carro, y caballo, ejército y fuerza caen juntamente, para no levantarse: quedan apagados, como pábilo quedan apagados.

Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:

18 No os acordéis de las cosas pasadas, ni traigáis a memoria las cosas antiguas.

Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.

19 He aquí que yo hago cosa nueva: presto saldrá a luz: ¿No la sabréis? Otra vez, pondré camino en el desierto, y ríos en la soledad.

Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.

20 La bestia del campo me honrará, los dragones, y los pollos del avestruz; porque daré aguas en el desierto, ríos en la soledad, para que beba mi pueblo, mi escogido.

Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.

21 Este pueblo crié para mí, mis alabanzas contará.

Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.

22 Y no me invocaste a mí, o! Jacob: antes en mí te cansaste, o! Israel.

А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.

23 No me trajiste a mí los animales de tus holocaustos, ni me honraste a mí con tus sacrificios; no te hice servir con presente, ni te hice fatigar con perfume.

Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.

24 No compraste para mí caña aromática por dinero, ni me hartaste con la grosura de tus sacrificios: antes me hiciste servir en tus pecados, y en tus maldades me hiciste fatigar.

Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.

25 Yo, yo soy el que raigo tus rebeliones por amor de mí; y no me acordaré de tus pecados.

Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.

26 Házme acordar, entremos en juicio juntamente: cuenta tú para abonarte.

Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.

27 Tu primer padre pecó, y tus enseñadores prevaricaron contra mí.

Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.

28 Por tanto yo profané los príncipes del santuario, y puse por anatema a Jacob, y a Israel por vergüenza.

Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.