Hechos 14

1 Y aconteció en Iconio, que entrados ambos en la sinagoga de los Judíos, hablaron de tal manera que creyó una grande multitud de Judíos, y asimismo de Griegos.

У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

2 Mas los Judíos que fueron incrédulos, incitaron a los Gentiles, y corrompieron los ánimos de ellos contra los hermanos.

А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

3 Con todo eso se detuvieron allí mucho tiempo, hablando animosamente en el Señor, el cual daba testimonio a la palabra de su gracia, dando que señales y milagros fuesen hechos por las manos de ellos.

Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

4 Y la multitud de la ciudad fue dividida; y unos eran con los Judíos, y otros con los apóstoles.

А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

5 Mas haciendo ímpetu los Judíos y los Gentiles, juntamente con sus príncipes, para afrentar los y apedrearlos,

А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

6 Entendiéndo lo ellos se huyeron a Listra y Derbe, ciudades de Licaonia, y por toda la tierra al derredor.

Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

7 Y allí predicaban el evangelio.

И онамо проповедаху јеванђеље.

8 Y un varón de Listra, impotente de los pies, estaba sentado, cojo desde el vientre de su madre, que jamás había andado.

И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

9 Este oyó hablar a Pablo: el cual, como puso los ojos en él, y vio que tenía fe para ser sano,

Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

10 Dijo a gran voz: Levántate derecho sobre tus pies. Y él saltó, y anduvo.

Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

11 Y las gentes, visto lo que Pablo había hecho, alzaron la voz, diciendo en lengua Licaonia: Dioses en semejanza de hombres han descendido a nosotros.

А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

12 Y a Barnabás llamaban Júpiter; y a Pablo, Mercurio, porque éste era el que llevaba la palabra.

И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

13 Entonces el sacerdote de Júpiter que estaba delante de la ciudad de ellos, trayendo toros y guirnaldas delante de las puertas, quería con el pueblo ofrecer les sacrificio.

А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

14 Lo cual como oyeron los apóstoles Barnabás y Pablo, rompiendo sus ropas, saltaron en medio de la multitud, dando voces,

А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

15 Y diciendo: Varones, ¿por qué hacéis esto? Nosotros también somos hombres semejantes a vosotros, que os anunciamos que de estas vanidades os convirtáis al Dios vivo, que hizo el cielo, y la tierra, y la mar, y todo lo que está en ellos.

Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

16 El cual en las edades pasadas ha dejado a todas las naciones andar en sus propios caminos:

Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

17 Aunque no se dejó a sí mismo sin testimonio, bien haciendo, dándonos lluvias del cielo, y tiempos fructíferos, llenando de mantenimiento, y de alegría nuestros corazones.

И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

18 Y diciendo estas cosas, apenas contuvieron las multitudes a que no les sacrificasen.

И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

19 Entonces sobrevinieron unos Judíos de Antioquía y de Iconio, que persuadieron a la multitud; y habiendo apedreado a Pablo, le sacaron arrastrando fuera de la ciudad, pensando que ya estaba muerto.

Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

20 Mas rodéandole los discípulos, se levantó, y se entró en la ciudad; y un día después se partió con Barnabás a Derbe.

А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

21 Y como hubieron anunciado el evangelio a aquella ciudad, y enseñado a muchos, volviéronse a Listra, y a Iconio, y a Antioquía,

И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

22 Confirmando los ánimos de los discípulos, exhortándolos que permaneciesen en la fe; y enseñándoles que es menester que por muchas tribulaciones entremos en el reino de Dios.

Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

23 Y habiéndoles ordenado ancianos en cada una de las iglesias, y habiendo orado con ayunos, los encomendaron al Señor en el cual habían creído.

И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

24 Y pasando por Pisidia vinieron a Pamfilia.

И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

25 Y habiendo predicado la palabra en Perges, descendieron a Attalia.

И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

26 Y de allí navegaron a Antioquía, de donde habían sido encomendados a la gracia de Dios para la obra que ya habían acabado.

И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

27 Y como vinieron, y juntaron la iglesia, relataron cuán grandes cosas había hecho Dios por medio de ellos; y como había abierto a los Gentiles la puerta de la fe.

А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

28 Y se quedaron allí mucho tiempo con los discípulos.

И осташе онде не мало времена с ученицима.