2 Corintios 11

1 ¡Ojalá toleraseis un poco mi insensatez! Mas, sí, tolerádme.

О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.

2 Porque os zelo con zelo de Dios; porque os he desposado con un marido, para presentar os como una virgen pura a Cristo.

Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.

3 Mas tengo miedo de que, en alguna manera, como la serpiente engañó a Eva con su astucia, así no sean corrompidos vuestros ánimos, apartándose de la simplicidad que es en Cristo:

Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

4 Porque si alguno viniere que predicare otro Cristo que el que hemos predicado; o si recibiereis otro espíritu del que habéis recibido; u otro evangelio del que habéis abrazado, le sufriríais bien.

Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.

5 Empero yo pienso, que en nada he sido inferior a los más eminentes apóstoles.

Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

6 Porque aunque soy tosco en la palabra, no empero en la ciencia; mas en todas las cosas somos ya del todo manifiestos a vosotros.

Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.

7 ¿Pequé yo humillándome a mí mismo, para que vosotros fueseis ensalzados, porque os he predicado el evangelio de Dios de balde?

Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.

8 He despojado las otras iglesias, recibiendo salario de ellos para servir a vosotros.

Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.

9 Y estando con vosotros, y teniendo necesidad, a ninguno fui carga; porque lo que me faltaba, lo suplieron los hermanos que vinieron de Macedonia; y en todas cosas me guardé de seros gravoso, y me guardaré.

Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

10 Como la verdad de Cristo es en mí, nadie me atajará esta jactancia en las partes de Acaya.

Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.

11 ¿Por qué? ¿por qué no os amo? Dios lo sabe.

Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,

12 Mas lo que hago, haré aun; para quitar ocasión de los que querrían ocasión por ser hallados, en aquello de que se glorían, semejantes a nosotros.

Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.

13 Porque los tales son falsos apóstoles, obreros fraudulentos que se transfiguran en apóstoles de Cristo.

Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

14 Y no es maravilla; porque el mismo Satanás se transfigura en ángel de luz.

И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.

15 Así que no es mucho, si sus ministros se transfiguren como ministros de justicia, cuyo fin será conforme a sus obras.

Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.

16 Otra vez digo: Nadie me tenga por insensato; de otra manera, recibídme aun como a insensato, para que me jacte yo un poco.

Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.

17 Lo que hablo, no lo hablo según el Señor, sino como con insensatez, en este atrevimiento de jactancia.

А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

18 Puesto que muchos se glorían según la carne: también yo me gloriaré.

Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.

19 Porque de buena gana toleráis a los insensatos, siendo vosotros sabios;

Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.

20 Porque toleráis si alguien os pone en servidumbre, si alguien os devora, si alguien toma lo vuestro, si alguien se ensalza, si alguien os hiere en la cara.

Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

21 Hablo en cuanto a la afrenta; como si nosotros hubiésemos sido débiles; mas en lo que otro tuviere osadía (hablo con insensatez) también yo tengo osadía.

На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

22 ¿Son ellos Hebreos? yo también soy. ¿Son Israelitas? yo también. ¿Son simiente de Abraham? también yo.

Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;

23 ¿Son ministros de Cristo? (sin cordura hablo) yo soy más: en trabajos más abundante, en azotes sobre medida, en cárceles más frecuentemente, en muertes, muchas veces.

Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;

24 De los Judíos he recibido cinco cuarentenas de azotes, menos uno.

Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

25 Tres veces he sido azotado con varas, una vez apedreado, tres veces he padecido naufragio, noche y día he estado en lo profundo de la mar.

Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

26 En viajes muchas veces: en peligros de ríos, en peligros de ladrones, en peligros de los de mi nación, en peligros entre los Gentiles, en peligros en la ciudad, en peligros en el desierto, en peligros en la mar, en peligros entre falsos hermanos:

Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

27 En trabajo y fatiga, en muchas vigilias, en hambre y sed, en muchos ayunos, en frío y en desnudez:

У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

28 Sin las cosas de fuera, lo que me sobreviene cada día, es a saber, el cuidado de todas las iglesias.

Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

29 ¿Quién desfallece, y yo no desfallezco? ¿Quién se ofende, y yo no me abraso?

Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

30 Si es menester gloriarme, me gloriaré yo de las cosas que son de mis flaquezas.

Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

31 El Dios y Padre de nuestro Señor Jesu Cristo, que es bendito por los siglos, sabe que no miento. (aiōn g165)

Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. (aiōn g165)

32 En Damasco, el gobernador por el rey Aretas guardaba la ciudad de los Damascenos queriendo prenderme;

У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;

33 Y fui abajado del muro por una ventana, y me escapé de sus manos.

и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.