San Lucas 19
1 Cuando [Jesús] entró en Jericó, iba por la ciudad.
И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2 Ocurrió que un hombre llamado Zaqueo, quien era rico y jefe de publicanos,
И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3 procuraba ver quién era Jesús, pero no podía a causa de la multitud porque era pequeño de estatura.
И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4 Entonces corrió adelante y trepó a un sicómoro para verlo, pues iba a pasar por allí.
И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5 Cuando llegó Jesús al lugar, miró hacia arriba y le dijo: Zaqueo, baja pronto, porque voy a reposar hoy en tu casa.
И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6 Él [se] apresuró, bajó y con gozo lo recibió.
И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7 Pero al ver [esto], todos refunfuñaban: Entró a reposar con un pecador.
И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8 Entonces Zaqueo, puesto en pie, dijo al Señor: Mira, Señor, la mitad de mis bienes doy a [los] pobres, y si en algo extorsioné a alguno, [lo] devuelvo cuadruplicado.
А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9 Jesús le dijo: Hoy vino [la] salvación a esta casa, por cuanto él también es hijo de Abraham.
А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10 Porque el Hijo del Hombre vino a buscar y a salvar lo que estaba perdido.
Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11 Por cuanto Él estaba cerca de Jerusalén y porque ellos oían esto y pensaban que el reino de Dios ya iba a manifestarse, prosiguió y presentó una parábola:
А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12 Un hombre noble salió hacia un país lejano a recibir un reino para él, y regresar.
Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13 Después de llamar a diez de sus esclavos, les dio diez minas y les dijo: Negocien mientras vengo.
Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14 Pero sus conciudadanos lo aborrecían, y enviaron tras él una delegación para que dijera: No deseamos que éste reine sobre nosotros.
И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15 Al regresar después de recibir el reino, sucedió que él ordenó llamar a aquellos esclavos a quienes había entregado la plata para saber cuánto ganaron.
И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16 Entonces llegó el primero y dijo: Señor, tu mina produjo diez minas.
Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17 Le contestó: ¡Bien hecho, buen esclavo! Por cuanto en lo ínfimo fuiste fiel, ten autoridad sobre diez ciudades.
И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18 Llegó el segundo y dijo: Señor, tu mina produjo cinco minas.
И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19 Y dijo a éste: Tú también tendrás autoridad sobre cinco ciudades.
А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20 El otro llegó y dijo: Señor, aquí está tu mina que tenía guardada en un pañuelo,
И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21 porque temía, pues eres hombre severo que tomas lo que no pusiste y cosechas lo que no sembraste.
Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22 Le dijo: Esclavo malo, por lo que dices te juzgo. ¿Sabías que yo soy hombre severo, que tomo lo que no puse y que cosecho lo que no sembré?
А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23 ¿Entonces por qué no depositaste mi dinero en el banco, y al regresar, yo lo hubiera recibido con intereses?
Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24 A los presentes les dijo: ¡Quiten la mina a éste y denla al que tiene las diez minas!
И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25 Y le replicaron: Señor, ¡tiene diez minas!
И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26 [Contestó]: Les digo que a todo el que tiene se [le] dará, pero [al] que no tiene, aun lo que tiene se [le] quitará.
А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27 A aquellos enemigos míos que no quisieron que yo reinara sobre ellos, ¡tráiganlos acá y mátenlos delante de mí!
А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28 Después de decir estas cosas, iba hacia adelante y subía a Jerusalén.
И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29 Cuando Jesús llegó cerca de Betfagé y Betania, a la Montaña de [Los] Olivos, envió a dos discípulos
И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
30 y les dijo: Vayan a la aldea de enfrente. Al entrar hallarán un pollino atado sobre el cual ninguno montó. Desátenlo y tráiganlo.
Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31 Si alguien les pregunta por qué lo desatan, digan que el Señor lo necesita.
И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32 Ellos fueron y hallaron como les dijo.
А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33 Cuando desataban el pollino, los dueños les preguntaron: ¿Por qué lo desatan?
А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34 Ellos respondieron: El Señor lo necesita.
А они рекоше: Оно Господу треба.
35 Llevaron el pollino a Jesús, echaron sus ropas sobre él y montaron a Jesús.
И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36 Mientras Él avanzaba, ellos tendían sus ropas externas en el camino.
А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37 Cuando Él se acercaba a la ladera de la Montaña de Los Olivos, la multitud de discípulos comenzó a alabar a Dios a gran voz. Se regocijaba por todos los milagros que vieron
А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38 y decía: ¡Bendito el Rey que viene en [el] Nombre del Señor! ¡Paz en [el] cielo y gloria en [las] alturas!
Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39 Algunos fariseos le reclamaron: Maestro, reprende a tus discípulos.
И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40 Él les respondió: Les digo que si éstos callan, las piedras clamarían.
И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41 Cuando llegó cerca y vio la ciudad, lloró por ella
И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42 y dijo: ¡Si tú supieras hoy lo que corresponde a [tu] paz! Pero por ahora no puedes verlo.
Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43 Porque vendrán días cuando tus enemigos levantarán cerco contra ti, te rodearán, te estrecharán por todas partes,
Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44 te arrasarán con tus hijos dentro de ti y no dejarán en ti piedra sobre piedra, por cuanto no reconociste el tiempo de tu supervisión.
И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45 Cuando entró en el Templo, comenzó a echar fuera a los que vendían,
И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46 y les decía: Está escrito: Mi Casa será Casa de conversación con Dios, pero ustedes la convirtieron en cueva de ladrones.
Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47 Enseñaba cada día en el Templo, pero los principales sacerdotes, los escribas y los más prominentes del pueblo procuraban matarlo.
И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48 No hallaban cómo hacerlo, porque todo el pueblo estaba pendiente de Él, y lo escuchaba.
И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
