Gálatas 2

1 Después de 14 años subí otra vez a Jerusalén con Bernabé, y también llevé a Tito.

А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

2 Subí según una revelación. Para no correr ni haber corrido en vano, expuse en privado a los de cierta reputación las Buenas Noticias que predico entre los gentiles.

Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

3 Ni aun Tito, el griego que estaba conmigo, fue obligado a circuncidarse

Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.

4 por motivo de los falsos hermanos que entraron solapadamente para espiar la libertad que tenemos en Cristo Jesús, a fin de esclavizarnos.

И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

5 Ni por un momento cedimos a someternos a ellos, para que la verdad de las Buenas Noticias permaneciera con ustedes.

Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

6 Los de reputación que parecían ser algo, nada me impartieron. Lo que eran no me interesa, Dios no hace acepción de personas.

А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

7 Por otra parte, al considerar que las Buenas Noticias para los no circuncidados me fueron confiadas, como a Pedro, las Buenas Noticias para los circuncidados

Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

8 (porque el que actuó en Pedro para el apostolado a los judíos también actuó en mí para los gentiles),

(Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )

9 y después de reconocer la gracia que me fue dada, Jacobo, Cefas y Juan, los que parecían ser columnas, nos dieron las manos derechas de comunión a mí y a Bernabé, para que nosotros fuéramos a los gentiles, y ellos a los judíos.

И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

10 Solo nos pidieron que nos acordemos de los pobres. Yo también anhelaba hacer esto.

Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

11 Pero cuando Cefas fue a Antioquía, le resistí cara a cara porque era digno de reprensión.

А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.

12 Porque antes de llegar algunos de parte de Jacobo, [Cefas] comía con los gentiles. Pero cuando llegaron, al atemorizarse de los judíos, se retraía y se apartaba.

Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

13 Los demás judíos se unieron a él en su hipocresía, de tal manera que aun Bernabé fue arrastrado por la hipocresía de ellos.

И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

14 Pero cuando noté que no actuaban rectamente en cuanto a la verdad de las Buenas Noticias, dije a Cefas delante de todos: Si tú, que eres judío, vives como gentil y no como judío, ¿cómo obligas a los gentiles a vivir según las costumbres judías?

А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

15 Nosotros, judíos por naturaleza, y no pecadores de entre [los] gentiles,

Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,

16 después de saber que un hombre no es declarado justo por [las ]obras de [la] Ley, sino por [la ]fe en Jesucristo, también creímos en Jesucristo, para que fuéramos declarados justos por [la ]fe en Cristo, y no por [las ]obras de [la ]Ley. Porque por [las ]obras de [la ]Ley ningún humano será declarado justo.

Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

17 Si al buscar ser declarados justos en Cristo, también nosotros mismos fuimos hallados pecadores, ¿es entonces Cristo un ministro de pecado? ¡Claro que no!

Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!

18 Porque si edifico otra vez las cosas que destruí, muestro que soy transgresor.

Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

19 Porque yo, por medio de [la] Ley morí a [la] Ley, a fin de vivir para Dios. Con Cristo fui juntamente crucificado,

Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.

20 y ya no vivo yo, sino Cristo vive en mí. Lo que ahora vivo en [el] cuerpo, lo vivo en [la ]fe en el Hijo de Dios, Quien me amó y se entregó por mí.

А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.

21 No declaro inválida la gracia de Dios, porque si por [la] Ley [hubiera] justicia, entonces Cristo murió sin propósito.

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.