Hechos 16

1 Luego llegó a Derbe y Listra. Allí estaba el discípulo Timoteo, hijo de una mujer judía creyente pero de padre griego.

Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;

2 Los hermanos de Listra e Iconio hablaban bien de él.

За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.

3 Pablo quiso que éste fuera con él. Por causa de los judíos que estaban en aquellos lugares, lo circuncidó, porque todos sabían que su padre era griego.

Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.

4 Cuando pasaban por las ciudades, les entregaban los acuerdos aprobados por los apóstoles y ancianos de Jerusalén para que los practicaran.

И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.

5 Así las iglesias eran fortalecidas en la fe, y el número de ellas aumentaba cada día.

А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.

6 El Santo Espíritu les impidió hablar la Palabra en Asia. Viajaron a través de Frigia y Galacia.

А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.

7 Siguieron a Misia. Intentaban proseguir a Bitinia, pero el Espíritu de Jesús no les permitió.

А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.

8 De Misia bajaron a Troas.

А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

9 Pablo tuvo una visión de noche: Un varón macedonio puesto en pie lo exhortaba: ¡Pasa a Macedonia y ayúdanos!

И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.

10 Cuando tuvo la visión, de inmediato procuramos partir hacia Macedonia, pues entendimos que Dios nos llamaba para que les proclamáramos las Buenas Noticias.

А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.

11 Zarpamos de Troas, navegamos directamente a Samotracia y al siguiente día a Neápolis.

А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,

12 De allí a Filipos, la cual es una colonia romana y la primera ciudad de la provincia de Macedonia. Pasamos algunos días en esta ciudad.

А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

13 Un sábado salimos fuera de la puerta de la ciudad, a la orilla del río, donde suponíamos que había un lugar de conversación con Dios. Nos sentamos y hablamos a las mujeres reunidas.

А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.

14 Escuchaba una mujer llamada Lidia de [la] ciudad de Tiatira, negociante en telas de púrpura, que adoraba a Dios. El Señor abrió su corazón para que estuviera atenta a lo dicho por Pablo.

И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.

15 Cuando fue bautizada, [ella] y su familia, nos rogó: Si me consideran fiel al Señor, entren en mi casa y reciban hospedaje. Y nos impulsó vigorosamente.

А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.

16 Aconteció que cuando íbamos a hablar con Dios, nos salió al encuentro una muchacha esclava que tenía espíritu de adivinación, la cual daba gran ganancia a sus amos.

А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.

17 Ésta nos seguía y gritaba: Estos hombres son siervos del Dios Altísimo. Les anuncian el camino de salvación.

Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.

18 Esto lo hacía por muchos días. Entonces Pablo se perturbó y dijo al espíritu: ¡En el Nombre de Jesucristo te ordeno que salgas de ella! Y en ese momento salió.

И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

19 Pero sus amos, al ver que la esperanza de su ganancia se acabó, agarraron a Pablo y a Silas, y [los] arrastraron hasta la plaza pública ante las autoridades.

А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

20 Cuando los presentaron ante los magistrados, dijeron: Estos judíos alborotan nuestra ciudad

И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,

21 y proclaman costumbres que no es lícito aceptar ni practicar, porque somos romanos.

И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

22 La multitud se agolpó contra ellos. Los magistrados les rasgaron las ropas y mandaron azotarlos con varas.

И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.

23 Los azotaron mucho, los echaron en la cárcel y ordenaron al carcelero custodiarlos con seguridad.

И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.

24 Éste recibió la orden, los metió en el calabozo interior y les aseguró los pies en el cepo.

Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

25 Como a medianoche Pablo y Silas hablaban con Dios y cantaban himnos, y los presos los escuchaban.

А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

26 De repente hubo un gran terremoto que sacudió los cimientos de la cárcel. Al instante todas las puertas fueron abiertas y las cadenas de todos los presos se soltaron.

А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

27 Entonces despertó el carcelero y vio las puertas de la cárcel abiertas. Desenvainó su espada y se iba a suicidar, porque supuso que los presos se habían escapado.

А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.

28 Pero Pablo clamó a gran voz: ¡No te hagas algún mal! ¡Todos estamos aquí!

А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.

29 Entonces pidió luz y se precipitó adentro. Temblaba y se arrodilló ante Pablo y Silas.

А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;

30 Los condujo afuera y [les] preguntó: Señores, ¿qué hago para ser salvo?

И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?

31 Ellos respondieron: Cree en el Señor Jesús, y serás salvo, tú y tu casa.

А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

32 Hablaron la Palabra del Señor a él y a todos los que estaban en su casa.

И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.

33 Los tomó en aquella hora de la noche y les lavó las heridas. De inmediato él fue bautizado y todos los de su casa.

И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

34 Los subió a la casa, les sirvió alimentos y se gozó muchísimo porque creyó en Dios junto con toda su casa.

И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.

35 Cuando amaneció, los magistrados enviaron a los alguaciles para que dijeran al carcelero: Suelta a esos hombres.

А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.

36 El carcelero anunció a Pablo las palabras: Los magistrados enviaron a decir que ustedes sean soltados. Salgan ahora y vayan en paz.

А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

37 Pero Pablo les respondió: Nos azotaron públicamente sin una sentencia apropiada. Aunque somos varones romanos, nos echaron en prisión, ¿y ahora encubiertamente [nos] expulsan? ¡Pues no! Vengan ellos mismos y sáquennos.

А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

38 Los alguaciles informaron estas palabras a los magistrados. Al oír que eran romanos, se atemorizaron.

А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

39 [Los aguaciles] fueron a la cárcel, trataron de pacificarlos, los sacaron y [les] rogaron salir de la ciudad.

И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

40 Cuando salieron de la cárcel, fueron a [la casa] de Lidia. Vieron a los hermanos, los exhortaron y salieron.

А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.