Hechos 13
1 En la iglesia de Antioquía había profetas y maestros: Bernabé, Simón llamado Negro, Lucio el cireneo, Manaén, hermano de crianza de Herodes el tetrarca, y Saulo.
А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2 Cuando éstos ministraban al Señor y ayunaban, el Espíritu Santo dijo: Apártenme a Bernabé y a Saulo para la obra a la cual los llamé.
А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3 Ayunaron y hablaron con Dios, impusieron las manos sobre ellos y los despidieron.
Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4 Ellos, enviados por el Santo Espíritu, bajaron a Seleucia y de allí navegaron a Chipre.
Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5 Cuando llegaron a Salamina proclamaron la Palabra de Dios en las congregaciones de los judíos. Y llevaron a Juan Marcos como ayudante.
И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6 Recorrieron toda la isla y llegaron a Pafos, donde hallaron a Barjesús, un mago y falso profeta judío,
А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7 quien estaba con el procónsul Sergio Paulo, hombre inteligente. Éste llamó a Bernabé y Saulo para oír la Palabra de Dios.
Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8 El mago Elimas (así se traduce su nombre), se les oponía e intentó apartar al procónsul de la fe.
А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9 Entonces Saulo, es decir, Pablo, lleno del Espíritu Santo, fijó sus ojos en él
А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10 y dijo: ¡Oh lleno de todo engaño y maldad, hijo del diablo, enemigo de toda justicia! ¿No cesarás de trastornar los rectos caminos del Señor?
Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11 [¡La] mano del Señor está contra ti! Estarás ciego por un tiempo. No verás la luz del sol. De inmediato cayeron sobre él niebla y oscuridad. Andaba alrededor y buscaba lazarillos.
И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12 Al ver lo sucedido, asombrado a causa de la doctrina del Señor, el procónsul creyó.
Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13 Pablo y sus compañeros zarparon de Pafos y fueron a Perge de Panfilia. Entonces Juan [Marcos] desertó de ellos y regresó a Jerusalén.
А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14 De Perge fueron a Antioquía de Pisidia. El sábado entraron en la congregación y se sentaron.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15 Después de la lectura de la Ley y de los profetas, los principales de la congregación les enviaron un mensaje: Varones hermanos, si ustedes tienen una palabra de exhortación para el pueblo, hablen.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16 Entonces Pablo [se] levantó, hizo señal con la mano y dijo: Varones israelitas y temerosos de Dios, escuchen.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17 El Dios del pueblo de Israel escogió a nuestros antepasados y engrandeció al pueblo durante la permanencia en [la] tierra de Egipto. Con brazo levantado los sacó de allí
Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18 y por unos 40 años los soportó en el desierto.
И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19 Destruyó siete naciones en [la] tierra de Canaán y [les] dio como herencia la tierra de ellas
И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20 [para lo cual necesitó] unos 450 años. Después de esto, estableció jueces hasta [el tiempo] del profeta Samuel.
И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21 Entonces pidieron un rey, y Dios les dio a Saúl, hijo de Cis, de la tribu de Benjamín, por 40 años.
И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22 Después de quitarlo, les levantó a David como rey, de quien testificó: Hallé a David [hijo] de Isaí, un varón según mi corazón, quien hará todas las cosas según mis deseos.
И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23 De la descendencia de éste, Dios trajo a Jesús como Salvador para Israel según la promesa.
Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24 Antes de su venida, Juan proclamó un bautismo de cambio de mente a todo el pueblo de Israel.
Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25 Cuando Juan terminaba su carrera decía: ¿Quién suponen que soy yo? Yo no soy el Cristo, pero detrás de mí viene Uno de Quien no soy digno de desatar las sandalias de sus pies.
И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26 Varones hermanos del linaje de Abraham y los temerosos de Dios: Esta Palabra de salvación fue enviada a nosotros.
Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27 Porque los habitantes de Jerusalén y sus gobernantes no reconocieron a Jesús, ni las Palabras de los profetas que se leen cada sábado. [Las] cumplieron al condenarlo.
Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28 Después de no hallar culpa de muerte, pidieron a Pilato que Él fuera asesinado.
И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29 Cuando se cumplió todo lo que fue escrito con respecto a Él, [lo] bajaron de la cruz y [lo] pusieron en un sepulcro.
И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30 Pero Dios lo resucitó
А Бог васкрсе Га из мртвих.
31 y se apareció durante muchos días a los que subieron con Él de Galilea a Jerusalén, quienes son sus testigos ante el pueblo.
И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32 Nosotros también les anunciamos las Buenas Noticias de la promesa dada a los antepasados:
И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33 Al resucitar a Jesús, Dios cumplió esta promesa a nosotros, sus descendientes, como también está escrito en el salmo segundo: Mi Hijo eres Tú. Yo te engendré hoy.
Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34 Y en cuanto a que lo levantó de entre [los] muertos para nunca pasar a corrupción, dijo: Les daré las santas y fieles [misericordias prometidas] a David.
А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35 Por lo cual dice también otro salmo: No permitirás que tu Santo pase a descomposición.
Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36 Porque ciertamente David, después de servir a su generación según el propósito de Dios, murió, fue sepultado junto a sus antepasado y se descompuso.
Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37 Pero Aquél a Quien Dios levantó no pasó a descomposición.
А ког Бог подиже не виде труљење.
38 Varones hermanos, sepan pues, que por medio de Jesús se les anuncia el perdón de pecados. De todo lo que no pudieron ser justificados por [la] Ley de Moisés,
Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39 en Éste es justificado todo el que cree.
И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40 Cuidado que no les venga lo dicho por los profetas:
Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41 Tengan cuidado, [ustedes], los que menosprecian. Asómbrense y perezcan, porque Yo haré una obra en sus días que de ningún modo creerían, si alguien se la cuenta.
Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42 Al salir ellos, [les] rogaban que les hablaran estas palabras el siguiente sábado.
А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43 Después de concluir la reunión, muchos de los judíos y de los prosélitos adoradores de Dios siguieron a Pablo y a Bernabé, quienes hablaron con ellos y los persuadieron a continuar en la gracia de Dios.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44 El siguiente sábado casi toda la ciudad se congregó para escuchar la Palabra del Señor.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45 Pero los judíos, al ver la multitud, se llenaron de envidia. Blasfemaban y contradecían lo dicho por Pablo.
А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46 Pablo y Bernabé hablaron con toda osadía: Era necesario que se hablara la Palabra de Dios primero a ustedes. Pero como la rechazan y se juzgan indignos de la vida eterna, de inmediato nos vamos a los gentiles. (aiōnios g166)
А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. (aiōnios g166)
47 Porque así el Señor nos lo mandó: Te puse como luz de las naciones, a fin de que [lleves] la salvación hasta lo último de la tierra.
Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48 Al oírlo los gentiles se gozaban y glorificaban la Palabra del Señor. Creyeron todos los que estaban destinados para vida eterna. (aiōnios g166)
А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. (aiōnios g166)
49 La Palabra del Señor se difundía por toda la región.
И реч се Божја разношаше по свој околини.
50 Pero los judíos incitaron a prominentes mujeres adoradoras de Dios y a los líderes de la ciudad. Provocaron una persecución contra Pablo y Bernabé y los expulsaron de su región.
Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51 Entonces ellos sacudieron el polvo de sus pies contra ellos y se fueron a Iconio.
А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52 Los discípulos estaban llenos de gozo y del Espíritu Santo.
А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
