1 Crónicas 14

1 Entonces Hiram, rey de Tiro, envió mensajeros a David junto con madera de cedro, canteros y carpinteros para que le construyeran un palacio.

А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

2 De esta manera David se dio cuenta de que el Señor lo había colocado en el trono como rey de Israel y había bendecido apoyando su reino por el bien del pueblo del Señor, Israel.

И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

3 David se casó con más esposas en Jerusalén y tuvo más hijos e hijas.

И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

4 Esta es una lista de los nombres de los hijos que tuvo en Jerusalén: Samúa, Sobab, Natán, Salomón,

И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

5 Ibhar, Elisúa, Elpelet,

И Јевар и Елисуја и Елфалет,

6 Noga, Nefeg, Jafía,

И Нога и Нефег и Јафија

7 Elisama, Beeliada y Elifelet.

И Елисама и Велијада и Елифалет.

8 Cuando los filisteos se enteraron de que David había sido ungido rey de todo Israel, reunieron todo su ejército para ir tras él. Pero David oyó que venían y salió a enfrentarlos.

А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

9 Los filisteos llegaron y asaltaron el valle de Refaim.

И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

10 David consultó a Dios y le preguntó: “¿Debo ir a atacar a los filisteos? ¿Me harás victorioso sobre ellos?”. “Adelante”, le dijo el Señor, “yo te haré victorioso sobre ellos”.

Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

11 Así que David atacó y los derrotó allí en Baal-perazim. “Dios me utilizó para derrotar a mis enemigos como un torrente de agua que brota”, declaró. Por eso el lugar se llamó Baal-perazim.

Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

12 Los filisteos habían dejado sus dioses, así que David dio órdenes de que los quemaran.

И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

13 Sin embargo, los filisteos regresaron y realizaron otra incursión en el valle.

А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

14 David volvió a consultar a Dios. “No hagas un ataque frontal”, le dijo Dios. “En lugar de eso, ve por detrás de ellos y atácalos frente a los árboles de bálsamo.

И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

15 En cuanto oigas el ruido de la marcha en las copas de los bálsamos, ve y ataca, porque el Señor ha ido delante de ti para derribar al ejército filisteo”.

И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

16 Así que David hizo lo que Dios le dijo, derribando al ejército filisteo desde Gabaón hasta Gezer.

И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

17 Como resultado, la reputación de David se extendió por todas partes, y el Señor hizo que todas las naciones tuvieran miedo de David.

И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.