Послание к Римлянам 13

1 Всяка душа властем предержащым да повинуется: несть бо власть аще не от Бога, сущыя же власти от Бога учинены суть.

Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

2 Темже противляяйся власти, Божию повелению противляется: противляющиися же себе грех приемлют.

Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

3 Князи бо не суть боязнь добрым делом, но злым. Хощеши же ли не боятися власти? Благое твори, и имети будеши похвалу от него:

Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

4 Божий бо слуга есть, тебе во благое. Аще ли злое твориши, бойся, не бо без ума мечь носит: Божий бо слуга есть, отмститель в гнев злое творящему.

Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.

5 Темже потреба повиноватися не токмо за гнев, но и за совесть.

Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

6 Сего бо ради и дани даете: служители бо Божии суть, во истое сие пребывающе.

Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

7 Воздадите убо всем должная: емуже (убо) урок, урок: (а) емуже дань, дань: (а) емуже страх, страх: (и) емуже честь, честь.

Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

8 Ни единому же ничимже должни бывайте, точию еже любити друг друга: любяй бо друга, закон исполни.

И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.

9 Еже бо: не прелюбы сотвориши, не убиеши, не украдеши, не лжесвидетелствуеши, не похощеши, и аще кая ина заповедь, в сем словеси совершается, во еже: возлюбиши искренняго твоего, якоже сам себе.

Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.

10 Любы искреннему зла не творит. Исполнение убо закона любы есть.

Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

11 И сие, ведяще время, яко час уже нам от сна востати. Ныне бо ближайшее нам спасение, нежели егда веровахом.

И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.

12 Нощь убо прейде, а день приближися: отложим убо дела темная, и облечемся во оружие света.

Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.

13 Яко во дни, благообразно да ходим, не козлогласовании и пиянствы, не любодеянии и студодеянии, не рвением и завистию:

Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

14 но облецытеся Господем нашим Иисус Христом, и плоти угодия не творите в похоти.

Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.