< Псалтирь 70 >

1 В конец Давиду, в воспоминание, во еже спасти мя Господу. Боже, в помощь мою вонми: Господи, помощи ми потщися.
(Til Sangmesteren. Af David. Lehazkir.) Du værdiges, Gud, at fri mig, Herre, il mig til Hjælp!
2 Да постыдятся и посрамятся ищущии душу мою. Да возвратятся вспять и постыдятся хотящии ми злая:
Lad dem beskæmmes og røme, som vil mig til Livs, og de, der ønsker mig ondt, lad dem vige med Skændsel;
3 да возвратятся абие стыдящеся глаголющии ми: благоже, благоже.
lad dem stivne af Rædsel ved deres Skam, de, som siger: "Ha, ha!"
4 Да возрадуются и возвеселятся о Тебе вси ищущии Тебе, Боже: и да глаголют выну, да возвеличится Господь, любящии спасение Твое.
Lad alle, som søger dig, frydes og glædes i dig; lad dem, som elsker din Frelse, bestandig sige: "Gud er stor!"
5 Аз же нищь есмь и убог, Боже, помози ми: помощник мой и Избавитель мой еси Ты, Господи, не закосни.
Arm og fattig er jeg, il mig til Hjælp, o Gud! Du er min Hjælp og min Frelser; tøv ej, HERRE!

< Псалтирь 70 >