От Луки святое благовествование 20
1 И бысть во един от дний онех, учащу Ему люди в церкви и благовествующу, приидоша священницы и книжницы со старцы
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 и реша к Нему, глаголюще: рцы нам, коею областию сия твориши, или кто есть давый Тебе власть сию?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Отвещав же рече к ним: вопрошу вы и Аз единаго словесе, и рцыте Ми:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 крещение Иоанново с небесе ли бе, или от человек?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Они же помышляху в себе, глаголюще, яко аще речем: с небесе, речет: почто убо не веровасте ему?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Аще ли же речем: от человек, вси людие камением побиют ны: известно бо бе о Иоанне, яко пророк бе.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 И отвещаша: не вемы откуду.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Иисус же рече им: ни Аз глаголю вам, коею областию сия творю.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Начат же к людем глаголати притчу сию: человек некий насади виноград, и вдаде его делателем, и отиде на лета многа:
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 и во время посла к делателем раба, да от плода винограда дадут ему: делатели же бивше его, послаша тща.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 И приложи послати другаго раба: они же и того бивше и досадивше (ему), послаша тща.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 И приложи послати третияго: они же и того уязвльше изгнаша.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Рече же господин винограда: что сотворю? Послю сына моего возлюбленнаго, еда како, его видевше, усрамятся.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Видевше же его делателе, мышляху в себе, глаголюще: сей есть наследник: приидите, убием его, да наше будет достояние.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 И изведше его вон из винограда, убиша. Что убо сотворит им господин винограда?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Приидет и погубит делатели сия и вдаст виноград инем. Слышавше же рекоша: да не будет.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Он же воззрев на них, рече: что убо писаное сие: камень, егоже небрегоша зиждущии, сей бысть во главу угла?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Всяк падый на камени том, сокрушится: а на немже падет, стрыет его.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 И взыскаша архиерее и книжницы возложити Нань руце в той час и убояшася народа: разумеша бо, яко к ним притчу сию рече.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 И наблюдше послаша лаятели, притворяющих себе праведники быти: да имут Его в словеси, во еже предати Его началству и области игемонове.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 И вопросиша Его, глаголюще: Учителю, вемы, яко право глаголеши и учиши, и не на лица зриши, но воистинну пути Божию учиши:
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 достоит ли нам кесареви дань даяти, или ни?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Разумев же их лукавство, рече к ним: что Мя искушаете?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Покажите Ми цату: чий имать образ и надписание? Отвещавше же рекоша: кесарев.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Он же рече им: воздадите убо, яже кесарева, кесареви, и яже Божия, Богови.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 И не могоша зазрети глаголгола Его пред людьми: и дивишася о ответе Его и умолчаша.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Приступиша же нецыи от саддукей, глаголющии воскресению не быти, вопрошаху Его,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 глаголюще: Учителю, Моисей написа нам: аще кому брат умрет имый жену, и той безчаден умрет, да брат его поймет жену и возставит семя брату своему:
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 седмь убо братий бе: и первый поят жену, умре безчаден:
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 и поят вторый жену, и той умре безчаден:
И узе други жену, и он умре без деце;
31 и третий поят ю: такожде же и вси седмь: и не оставиша чад и умроша:
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 послежде же всех умре и жена:
А после свих умре и жена.
33 в воскресение убо, котораго их будет жена? Седмь бо имеша ю жену.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 а сподобльшиися век он улучити и воскресение, еже от мертвых, ни женятся, ни посягают: (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 ни умрети бо ктому могут: равни бо суть Ангелом и сынове суть Божии, воскресения сынове суще:
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 а яко востают мертвии, и Моисей сказа при купине, якоже глаголет Господа Бога Авраамля и Бога Исаакова и Бога Иаковля:
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Бог же несть мертвых, но живых: вси бо Тому живи суть.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Отвещавше же нецыи от книжник рекоша: Учителю, добре рекл еси.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Ктому же не смеяху Его вопросити ничесоже. Рече же к ним:
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 како глаголют Христа Сына Давидова быти?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Сам бо Давид глаголет в книзе псаломстей: рече Господь Господеви моему: седи о десную Мене,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 дондеже положу враги Твоя подножие ногама Твоима.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Давид убо Господа Его нарицает, и како Сын ему есть?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Слышащым же всем людем, рече учеником Своим:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 внемлите себе от книжник хотящих ходити во одеждах и любящих целования на торжищих и председания на сонмищих и преждевозлежания на вечерях:
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 иже снедают домы вдовиц и виною далече молятся: сии приимут лишше осуждение.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
