< Деяния святых апостолов 8 >

1 Савл же бе соизволяя убийству его. Бысть же в той день гонение велие на церковь Иерусалимскую: вси же разсеяшася по странам Иудейским и Самарийским, кроме Апостол:
Savle pak bješe pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu Jerusalimsku, i svi se rasijaše po krajevima Judejskijem i Samarijskijem osim apostola.
2 погребоша же Стефана мужие благоговейнии и сотвориша плачь велий над ним.
A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plaè uèiniše nad njim.
3 Савл же озлобляше церковь, в домы входя, и влачя мужы и жены, предаяше в темницу.
A Savle dosaðivaše crkvi, jer iðaše po kuæama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.
4 Разсеявшиися же прохождаху, благовествующе слово.
A oni što se bijahu rasijali prolažahu propovijedajuæi rijeè.
5 Филипп же сошед во град Самарийский, проповедаше им Христа:
A Filip sišavši u grad Samarijski propovijedaše im Hrista.
6 внимаху же народи глаголемым от Филиппа единодушно, слышаще и видяще знамения, яже творяше:
A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajuæi i gledajuæi znake koje èinjaše;
7 дуси бо нечистии от многих имущих я, вопиюще гласом велиим, исхождаху, мнози же разслабленнии и хромии исцелишася:
Jer duhovi neèisti s velikom vikom izlažahu iz mnogijeh u kojima bijahu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.
8 и бысть радость велия во граде том.
I bi velika radost u gradu onome.
9 Муж же некий, именем Симон, прежде бе во граде волхвуя и удивляя язык Самарийский, глаголя некоего быти себе велика,
A bješe jedan èovjek, po imenu Simon, koji prije èaraše u gradu i dovoðaše u èudo narod Samarijski, govoreæi da je on nešto veliko;
10 емуже внимаху вси от мала даже до велика, глаголюще: сей есть сила Божия великая.
Na kojega gledahu svi, i malo i veliko, govoreæi: ovo je velika sila Božija.
11 Внимаху же ему, зане доволно время волхвовании удивляше их.
A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena èinima udivljavaše.
12 Егда же вероваша Филиппу благовествующу яже о Царствии Божии и о имени Иисус Христове, крещахуся мужие же и жены.
Kad pak vjerovaše Filipu koji propovijedaše jevanðelje o carstvu Božijemu i o imenu Isusa Hrista, kršæavahu se i ljudi i žene.
13 Симон же и сам верова и крещься бе пребывая у Филиппа: видя же силы и знамения велия бываема, ужасен дивляшеся.
Tada i Simon vjerova, i krstivši se osta kod Filipa; i videæi djela i znake velike koji se èinjahu divljaše se vrlo.
14 Слышавше же иже во Иерусалиме Апостоли, яко прият Самариа слово Божие, послаша к ним Петра и Иоанна,
A kad èuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi rijeè Božiju, poslaše k njima Petra i Jovana.
15 иже сошедше помолишася о них, яко да приимут Духа Святаго:
Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga;
16 еще бо ни на единаго их бе пришел, точию крещени бяху во имя Господа Иисуса:
Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
17 тогда возложиша руце на ня, и прияша Духа Святаго.
Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.
18 Видев же Симон, яко возложением рук Апостолских дается Дух Святый, принесе им сребро,
A kad vidje Simon da se daje Duh sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce
19 глаголя: дадите и мне власть сию, да, на негоже аще положу руце, приимет Духа Святаго.
Govoreæi: dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha svetoga.
20 Петр же рече к нему: сребро твое с тобою да будет в погибель, яко дар Божий непщевал еси сребром стяжати:
A Petar mu reèe: novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božij može dobiti za novce.
21 несть ти части ни жребия в словеси сем, ибо сердце твое несть право пред Богом:
Nema tebi dijela ni iseta u ovoj rijeèi; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
22 покайся убо о злобе твоей сей и молися Богу, аще убо отпустится ти помышление сердца твоего:
Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga.
23 в желчи бо горести и союзе неправды зрю тя суща.
Jer te vidim da si u grkoj žuèi i u svezi nepravde.
24 Отвещав же Симон рече: помолитеся вы о мне ко Господу, яко да ничтоже сих найдет на мя, яже рекосте.
A Simon odgovarajuæi reèe: pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiðe na mene ništa od ovoga što rekoste.
25 Они же убо, засвидетелствовавше и глаголавше слово Господне, возвратишася во Иерусалим и многим весем Самарийским благовестиша.
Tako oni posvjedoèivši i govorivši rijeè Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogijem selima Samarijskijem propovjediše jevanðelje.
26 Ангел же Господень рече к Филиппу, глаголя: востани и иди на полудне, на путь сходящий от Иерусалима в Газу: и той есть пуст.
A anðeo Gospodnji reèe Filipu govoreæi: ustani i idi na podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
27 И востав пойде: и се, муж Мурин, евнух силен Кандакии царицы Муринския, иже бе над всеми сокровищи ея, иже прииде поклонитися во Иерусалим:
I ustavši poðe. I gle, èovjek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice Arapske, što bješe nad svima njezinijem riznicama, koji bješe došao u Jerusalim da se moli Bogu,
28 бе же возвращаяся, и седя на колеснице своей, чтяше пророка Исаию.
Pa se vraæaše, i sjedeæi na kolima svojijem èitaše proroka Isaiju.
29 Рече же Дух к Филиппу: приступи и прилепися колеснице сей.
A Duh reèe Filipu: pristupi i prilijepi se tijem kolima.
30 Притек же Филипп услыша его чтуща пророка Исаию и рече: убо разумееши ли, яже чтеши?
A Filip pritrèavši èu ga gdje èita proroka Isaiju, i reèe: a razumiješ li što èitaš?
31 Он же рече: како убо могу (разумети), аще не кто наставит мя? Умоли же Филиппа, да возшед сядет с ним.
A on reèe: kako bih mogao ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sjede s njim.
32 Слово же Писания, еже чтяше, бе сие: яко овча на заколение ведеся, и яко агнец прямо стригущему его безгласен, тако не отверзает уст Своих:
A mjesto iz pisma koje èitaše bješe ovo: kao ovca na zaklanje odvede se, i nijem kao jagnje pred onijem koji ga striže, tako ne otvori usta svojijeh.
33 во смирении Его суд Его взятся, род же Его кто исповесть? Яко вземлется от земли живот Его.
U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko æe iskazati? Jer se njegov život uzima od zemlje.
34 Отвещав же каженик к Филиппу, рече: молю тя, о ком пророк глаголет сие? О себе ли, или о инем некоем?
Onda uškopljenik odgovori Filipu i reèe: molim te, za koga ovo govori prorok? ili za sebe ili za koga drugoga?
35 Отверз же Филипп уста своя и начен от Писания сего, благовести ему Иисуса.
A Filip otvorivši usta svoja, i poèevši od pisma ovoga, propovjedi mu jevanðelje Isusovo.
36 Якоже идяху путем, приидоша на некую воду, и рече каженик: се, вода: что возбраняет ми креститися?
Kako iðahu putem doðoše na nekaku vodu; i reèe uškopljenik: evo vode, šta brani meni da se krstim?
37 Рече же ему Филипп: аще веруеши от всего сердца твоего, мощно ти есть. Отвещав же рече: верую Сына Божия быти Иисуса Христа.
A Filip mu reèe: ako vjeruješ od svega srca svojega, možeš. A on odgovarajuæi reèe: vjerujem da je Isus Hristos sin Božij.
38 И повеле стати колеснице: и снидоста оба на воду, Филипп же и каженик: и крести его.
I zapovjedi da stanu kola, i siðoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.
39 Егда же изыдоста от воды, Дух Святый нападе на каженика: Ангел же Господень восхити Филиппа, и не виде его ктому каженик, идяше бо в путь свой радуяся.
A kad iziðoše iz vode, Duh sveti pade na uškopljenika, a anðeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vidje uškopljenik; nego otide putem svojijem radujuæi se.
40 Филипп же обретеся во Азоте и проходя благовествоваше градом всем, дондеже приити ему в Кесарию.
A Filip se obrete u Azotu; i prolazeæi propovijedaše jevanðelje svima gradovima, dok ne doðe u Æesariju.

< Деяния святых апостолов 8 >