Второе послание к Коринфянам 4
1 Сего ради имуще служение сие, якоже помиловани быхом, не стужаем си:
Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2 но отрекохомся тайных срама, не в лукавствии ходяще, ни льстяще словесе Божия, но явлением истины представляюще себе ко всяцей совести человечестей, пред Богом.
Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 Аще ли же есть покровено благовествование наше, в гибнущих есть покровено,
Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4 в нихже бог века сего ослепи разумы неверных, во еже не возсияти им свету благовествования славы Христовы, Иже есть образ Бога невидимаго. (aiōn g165)
У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
5 Не себе бо проповедаем, но Христа Иисуса Господа: себе же самех рабов вам Иисуса Господа ради:
Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 яко Бог рекий из тмы свету возсияти, иже возсия в сердцах наших, к просвещению разума славы Божия о лицы Иисус Христове.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 Имамы же сокровище сие в скудельных сосудех, да премножество силы будет Божия, а не от нас:
Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 во всем скорбяще, но не стужающе си: нечаеми, но не отчаяваеми:
У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 гоними, но не оставляеми: низлагаеми, но не погибающе:
Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 всегда мертвость Господа Иисуса в теле носяще, да и живот Иисусов в теле нашем явится.
И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 Присно бо мы живии в смерть предаемся Иисуса ради, да и живот Иисусов явится в мертвенней плоти нашей:
Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 темже смерть убо в нас действует, а живот в вас.
Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 Имуще же тойже дух веры, по писанному: веровах, темже возглаголах: и мы веруем, темже и глаголем,
Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 ведяще, яко Воздвигий Господа Иисуса, и нас со Иисусом воздвигнет, и предпоставит с вами.
Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 Вся бо вас ради, да благодать умножившаяся, множайшими благодарении избыточествит в славу Божию.
Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 Темже не стужаем си: но аще и внешний наш человек тлеет, обаче внутренний обновляется по вся дни.
Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
