Первое послание к Фессалоникийцам 5

1 А о летех и о временех, братие, не требе есть вам писати,

А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати;

2 сами бо вы известно весте, яко день Господень, якоже тать в нощи, тако приидет.

Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.

3 Егда бо рекут: мир и утверждение, тогда внезапу нападет на них всегубительство, якоже болезнь во чреве имущей, и не имут избежати.

Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.

4 Вы же, братие, несте во тме, да день вас якоже тать постигнет:

Али ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане.

5 вси бо вы сынове света есте: и сынове дне: несмы нощи, ниже тьмы.

Јер сте ви сви синови видела и синови дана: нисмо ноћи нити таме.

6 Темже убо да не спим, якоже и прочии, но да бодрствуим и трезвимся.

Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни.

7 Спящии бо, в нощи спят, и упивающиися в нощи упиваются.

Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају.

8 Мы же, сынове суще дне, да трезвимся, оболкшеся в броню веры и любве и шлем упования спасения,

Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења;

9 яко не положи нас Бог в гнев, но в получение спасения Господем нашим Иисус Христом,

Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа,

10 умершим за нас, да, аще бдим, аще ли спим, купно с Ним живем.

Који умре за нас да ми, стражили или спавали, заједно с Њим живимо.

11 Сего ради утешайте друг друга, и созидайте кийждо ближняго, якоже и творите.

Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините.

12 Молим же вы, братие, знайте труждающихся у вас, и настоятелей ваших о Господе, и наказующих вы,

Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје,

13 и имейте их по преизлиха в любви за дело их: мирствуйте в себе.

И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом.

14 Молим же вы, братие, вразумляйте безчинныя, утешайте малодушныя, заступайте немощныя, долготерпите ко всем.

Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког.

15 Блюдите, да никтоже зла за зло кому воздаст: но всегда доброе гоните и друг ко другу и ко всем.

Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;

16 Всегда радуйтеся.

Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима.

17 Непрестанно молитеся.

Радујте се свагда.

18 О всем благодарите: сия бо есть воля Божия о Христе Иисусе в вас.

Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.

19 Духа не угашайте.

Духа не гасите. Пророштва не презирите.

20 Пророчествия не уничижайте.

А све кушајући добро држите.

21 Вся же искушающе, добрая держите.

Уклањајте се од сваког зла.

22 От всякия вещи злыя огребайтеся.

А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему;

23 Сам же Бог мира да освятит вас всесовершенных во всем: и всесовершен ваш дух и душа и тело непорочно в пришествие Господа нашего Иисуса Христа да сохранится.

И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.

24 Верен Призвавый вас, Иже и сотворит.

Веран је Онај који вас дозва, који ће и учинити.

25 Братие, молитеся о нас.

Браћо! Молите се Богу за нас.

26 Целуйте братию всю лобзанием святым.

Поздравите браћу сву целивом светим.

27 Заклинаю вы Господем, прочести послание сие пред всею святою братиею.

Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.

28 Благодать Господа нашего Иисуса Христа с вами. Аминь.

Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.