< Первое послание к Коринфянам 12 >

1 О духовных же, братие, не хощу вас не ведети.
А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити.
2 Весте, яко егда неверни бесте, ко идолом безгласным яко ведоми ведостеся.
Знате да, кад бејасте незнабошци, идосте к идолима безгласним, како вас вођаху.
3 Темже сказую вам, яко никтоже, Духом Божиим глаголяй, речет анафема Иисуса, и никтоже может рещи Господа Иисуса, точию Духом Святым.
Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: Анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светим.
4 Разделения же дарований суть, а тойжде Дух:
Дарови су различни, али је Дух један.
5 и разделения служений суть, а тойжде Господь:
И различне су службе, али је један Господ.
6 и разделения действ суть, а тойжде есть Бог, действуяй вся во всех.
И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.
7 Комуждо же дается явление Духа на пользу:
А у свакоме се појављује Дух на корист;
8 овому бо Духом дается слово премудрости, иному же слово разума, о томже Дусе:
Јер једном се даје Духом реч премудрости; а другом реч разума по истом Духу;
9 другому же вера, темже Духом: иному же дарования исцелений, о томже Дусе:
А другом вера, тим истим Духом; а другом дар исцељивања, по том истом Духу;
10 другому же действия сил, иному же пророчество, другому же разсуждения духовом, иному же роди языков, другому же сказания языков.
А другом да чини чудеса, а другом пророштво, а другом да разликује духове, а другом различни језици, а другом да казује језике.
11 Вся же сия действует един и тойжде Дух, разделяя властию коемуждо якоже хощет.
А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће.
12 Акоже бо тело едино есть и уды имать многи, вси же уди единаго тела, мнози суще, едино суть тело: тако и Христос.
Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос.
13 Ибо единем Духом мы вси во едино тело крестихомся, аще Иудее, аще Еллини, или раби, или свободни: и вси единем Духом напоихомся.
Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо.
14 Ибо тело несть един уд, но мнози.
Јер тело није један уд, него многи.
15 Аще речет нога, яко несмь рука, несмь от тела: еда сего ради несть от тела?
Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела?
16 И аще речет ухо, яко несмь око, несмь от тела: еда сего ради несть от тела?
И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење?
17 Аще все тело око, где слух? Аще (же) все слух, где ухание?
А кад би све било чувење, где је мирисање?
18 Ныне же положи Бог уды, единаго коегождо их в телеси, якоже изволи.
Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео.
19 Аще ли быша вси един уд, где тело?
А кад би сви били један уд, где је тело?
20 Ныне же мнози убо удове, едино же тело.
Сад су пак многи уди, а једно тело.
21 Не может же око рещи руце: не требе ми еси: или паки глава ногама: не требе ми есте.
Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.
22 Но много паче, мнящиися уди тела немощнейши быти, нужнейши суть,
Него још који се уди тела чине да су најслабији најпотребнији су.
23 и ихже мним безчестнейших быти тела, сим честь множайшую прилагаем:
И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част;
24 и неблагообразнии наши благообразие множайше имут, а благообразнии наши не требе имут. Но Бог раствори тело, худейшему болшу дав честь,
И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част,
25 да не будет распри в телеси, но да тожде в себе пекутся уди.
Да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другог.
26 И аще страждет един уд, с ним страждут вси уди: аще ли же славится един уд, с ним радуются вси уди.
И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.
27 Вы же есте тело Христово, и уди от части.
А ви сте тело Христово, и уди међу собом.
28 И овых убо положи Бог в Церкви первее Апостолов, второе пророков, третие учителей: потом же силы, таже дарования исцелений, заступления, правления, роди языков.
И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике.
29 Еда вси Апостоли? Еда вси пророцы? Еда вси учителе? Еда вси силы?
Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?
30 Еда вси дарования имут изцелений? Еда вси языки глаголют? Еда вси сказуют?
Еда ли сви имају дарове исцељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?
31 Ревнуйте же дарований болших, и еще по превосхождению путь вам показую.
Старајте се, пак, за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.

< Первое послание к Коринфянам 12 >