Титу 3

1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело;

te yathA deshAdhipAnAM shAsakAnA ncha nighnA Aj nAgrAhiNshcha sarvvasmai satkarmmaNe susajjAshcha bhaveyuH

2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима,

kamapi na nindeyu rnivvirodhinaH kShAntAshcha bhaveyuH sarvvAn prati cha pUrNaM mR^idutvaM prakAshayeyushcheti tAn Adisha|

3 Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.

yataH pUrvvaM vayamapi nirbbodhA anAj nAgrAhiNo bhrAntA nAnAbhilAShANAM sukhAnA ncha dAseyA duShTatverShyAchAriNo ghR^iNitAH parasparaM dveShiNashchAbhavAmaH|

4 А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,

kintvasmAkaM trAturIshvarasya yA dayA marttyAnAM prati cha yA prItistasyAH prAdurbhAve jAte

5 Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,

vayam AtmakR^itebhyo dharmmakarmmabhyastannahi kintu tasya kR^ipAtaH punarjanmarUpeNa prakShAlanena pravitrasyAtmano nUtanIkaraNena cha tasmAt paritrANAM prAptAH

6 Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,

sa chAsmAkaM trAtrA yIshukhrIShTenAsmadupari tam AtmAnaM prachuratvena vR^iShTavAn|

7 Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади. (aiōnios g166)

itthaM vayaM tasyAnugraheNa sapuNyIbhUya pratyAshayAnantajIvanasyAdhikAriNo jAtAH| (aiōnios g166)

8 Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.

vAkyametad vishvasanIyam ato hetorIshvare ye vishvasitavantaste yathA satkarmmANyanutiShTheyustathA tAn dR^iDham Aj nApayeti mamAbhimataM|tAnyevottamAni mAnavebhyaH phaladAni cha bhavanti|

9 А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

mUDhebhyaH prashnavaMshAvalivivAdebhyo vyavasthAyA vitaNDAbhyashcha nivarttasva yatastA niShphalA anarthakAshcha bhavanti|

10 Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се,

yo jano bibhitsustam ekavAraM dvirvvA prabodhya dUrIkuru,

11 Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.

yatastAdR^isho jano vipathagAmI pApiShTha AtmadoShakashcha bhavatIti tvayA j nAyatAM|

12 Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.

yadAham ArttimAM tukhikaM vA tava samIpaM preShayiShyAmi tadA tvaM nIkapalau mama samIpam AgantuM yatasva yatastatraivAhaM shItakAlaM yApayituM matim akArShaM|

13 Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба.

vyavasthApakaH sInA ApallushchaitayoH kasyApyabhAvo yanna bhavet tadarthaM tau yatnena tvayA visR^ijyetAM|

14 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.

aparam asmadIyalokA yanniShphalA na bhaveyustadarthaM prayojanIyopakArAyA satkarmmANyanuShThAtuM shikShantAM|

15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.

mama sa NginaH savve tvAM namaskurvvate| ye vishvAsAd asmAsu prIyante tAn namaskuru; sarvveShu yuShmAsvanugraho bhUyAt| Amen|