Титу 3
1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело;
te yathA dezAdhipAnAM zAsakAnAJca nighnA AjJAgrAhiNzca sarvvasmai satkarmmaNe susajjAzca bhaveyuH
2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима,
kamapi na nindeyu rnivvirodhinaH kSAntAzca bhaveyuH sarvvAn prati ca pUrNaM mRdutvaM prakAzayeyuzceti tAn Adiza|
3 Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.
yataH pUrvvaM vayamapi nirbbodhA anAjJAgrAhiNo bhrAntA nAnAbhilASANAM sukhAnAJca dAseyA duSTatverSyAcAriNo ghRNitAH parasparaM dveSiNazcAbhavAmaH|
4 А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,
kintvasmAkaM trAturIzvarasya yA dayA marttyAnAM prati ca yA prItistasyAH prAdurbhAve jAte
5 Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,
vayam AtmakRtebhyo dharmmakarmmabhyastannahi kintu tasya kRpAtaH punarjanmarUpeNa prakSAlanena pravitrasyAtmano nUtanIkaraNena ca tasmAt paritrANAM prAptAH
6 Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,
sa cAsmAkaM trAtrA yIzukhrISTenAsmadupari tam AtmAnaM pracuratvena vRSTavAn|
itthaM vayaM tasyAnugraheNa sapuNyIbhUya pratyAzayAnantajIvanasyAdhikAriNo jAtAH| (aiōnios g166)
8 Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.
vAkyametad vizvasanIyam ato hetorIzvare ye vizvasitavantaste yathA satkarmmANyanutiSTheyustathA tAn dRDham AjJApayeti mamAbhimataM|tAnyevottamAni mAnavebhyaH phaladAni ca bhavanti|
9 А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.
mUDhebhyaH praznavaMzAvalivivAdebhyo vyavasthAyA vitaNDAbhyazca nivarttasva yatastA niSphalA anarthakAzca bhavanti|
10 Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се,
yo jano bibhitsustam ekavAraM dvirvvA prabodhya dUrIkuru,
11 Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.
yatastAdRzo jano vipathagAmI pApiSTha AtmadoSakazca bhavatIti tvayA jJAyatAM|
12 Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.
yadAham ArttimAM tukhikaM vA tava samIpaM preSayiSyAmi tadA tvaM nIkapalau mama samIpam AgantuM yatasva yatastatraivAhaM zItakAlaM yApayituM matim akArSaM|
13 Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба.
vyavasthApakaH sInA ApalluzcaitayoH kasyApyabhAvo yanna bhavet tadarthaM tau yatnena tvayA visRjyetAM|
14 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.
aparam asmadIyalokA yanniSphalA na bhaveyustadarthaM prayojanIyopakArAyA satkarmmANyanuSThAtuM zikSantAM|
15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.
mama saGginaH savve tvAM namaskurvvate| ye vizvAsAd asmAsu prIyante tAn namaskuru; sarvveSu yuSmAsvanugraho bhUyAt| Amen|
