Титу 3

1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело;

Admone illos principibus, et potestatibus subditos esse, dicto obedire, ad omne opus bonum paratos esse:

2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима,

neminem blasphemare, non litigiosos esse, sed modestos, omnem ostendentes mansuetudinem ad omnes homines.

3 Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.

Eramus enim aliquando et nos insipientes, increduli, errantes, servientes desideriis, et voluptatibus variis, in malitia et invidia agentes, odibiles, odientes invicem.

4 А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,

Cum autem benignitas, et humanitas apparuit Salvatoris nostri Dei:

5 Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,

non ex operibus iustitiæ, quæ fecimus nos, sed secundum suam misericordiam salvos nos fecit per lavacrum regenerationis, et renovationis Spiritus sancti,

6 Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,

quem effudit in nos abunde per Iesum Christum Salvatorem nostrum:

7 Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади. (aiōnios g166)

ut iustificati gratia ipsius, heredes simus secundum spem vitæ æternæ. (aiōnios g166)

8 Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.

Fidelis sermo est: et de his volo te confirmare: ut curent bonis operibus præesse qui credunt Deo. Hæc sunt bona, et utilia hominibus.

9 А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

Stultas autem quæstiones, et genealogias, et contentiones, et pugnas legis devita. sunt enim inutiles, et vanæ.

10 Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се,

Hæreticum hominem post unam, et secundam correptionem devita:

11 Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.

sciens quia subversus est, qui eiusmodi est, et delinquit, cum sit proprio iudicio condemnatus.

12 Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.

Cum misero ad te Artemam, aut Tychicum, festina ad me venire Nicopolim: ibi enim statui hiemare.

13 Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба.

Zenam legisperitum, et Apollo solicite præmitte, ut nihil illis desit.

14 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.

Discant autem et nostri bonis operibus præesse ad usus necessarios: ut non sint infructuosi.

15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.

Salutant te qui mecum sunt omnes: saluta eos, qui nos amant in fide. Gratia Dei cum omnibus vobis. Amen.