Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Да лобжет мя от лобзаний уст своих: яко блага сосца твоя паче вина,
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
и воня мира твоего паче всех аромат. Миро излияное имя твое: сего ради отроковицы возлюбиша тя.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Привлекоша тя: вслед тебе в воню мира твоего течем. Введе мя царь в ложницу свою: возрадуемся и возвеселимся о тебе, возлюбим сосца твоя паче вина: правость возлюби тя.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Черна есмь аз и добра, дщери Иерусалимския, якоже селения Кидарска, якоже завесы Соломони.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Не зрите мене, яко аз есмь очернена, яко опали мя солнце: сынове матере моея сваряхуся о мне, положиша мя стража в виноградех: винограда моего не сохраних.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Возвести ми, егоже возлюби душа моя, где пасеши? Где почиваеши в полудне? Да не когда буду яко облагающаяся над стады другов твоих.
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Аще не увеси самую тебе, добрая в женах, изыди ты в пятах паств и паси козлища твоя у кущей пастырских.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Конем моим в колесницех фараоновых уподобих тя, ближняя моя.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Что украшены ланиты твоя яко горлицы, выя твоя яко монисты?
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Подобия злата сотворим ти с пестротами сребра.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Дондеже (будет) царь на восклонении своем, нард мой даде воню свою.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Вязание стакти брат мой мне, посреде сосцу моею водворится:
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
грезн кипров брат мой мне в виноградех Енгаддовых.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Се, еси добра, искренняя моя, се, еси добра: очи твои голубине.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Се, еси добр, брат мой, и еще красен: одр наш со осенением,
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
преклади дому нашего кедровии, дски нашя кипарисныя.
