Песма над песмама 6

1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

¿Adónde se ha ido tu amado, oh hermosa entre las mujeres? ¿Hacia dónde se ha vuelto tu amado, para que le busquemos contigo?

2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

Mi amado bajó a su jardín, a las eras de bálsamo, para pastorear en los jardines, y juntar azucenas.

3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

Yo soy de mi amado; y mi amado es mío, el pastor entre azucenas.

4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

Hermosa eres, amiga mía, como Tirsá, amable como Jerusalén, temible como batallones de guerra.

5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

Aparta de mí tus ojos, porque ellos me conturban. Es tu cabellera, como una manada de cabras que va por las laderas de Galaad.

6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

Tus dientes son como un rebaño de ovejas que suben del lavadero, todas con crías gemelas, y no hay entre ellas una estéril.

7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

Como mitades de granada son tus mejillas, detrás de tu velo.

8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

Sesenta son las reinas, ochenta las concubinas, e innumerables las doncellas.

9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

Pero una es mi paloma, mi perfecta; única para su madre, la predilecta de aquella que la engendró. Las jóvenes la vieron, y la proclamaron dichosa; la vieron las reinas y concubinas, y la alabaron.

10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

¿Quién es esta que avanza como la aurora, hermosa como la luna, pura como el sol, temible como batallones de guerra?

11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

He bajado al nogueral, para mirar las flores del valle, para ver si ha brotado la vid, si florecen los granados.

12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

No reconozco mi alma; ¡me ha puesto en los carros de Aminadib!

13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.

¡Vuelve, vuelve, Sulamita! ¡Vuelve, vuelve, para que te miremos! ¿Por qué miráis a la Sulamita como las danzas de Mahanaim?