Песма над песмама 6
1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
Where has your beloved gone, you fairest among women? Where has your beloved turned, that we may seek him with you?
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
My beloved has gone down to his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
I am my beloved's, and my beloved is mine. He browses among the lilies,
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
You are beautiful, my love, as Tirzah, lovely as Jerusalem, awesome as an army with banners.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
Turn away your eyes from me, for they have overcome me. Your hair is like a flock of goats, that lie along the side of Gilead.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
Your teeth are like a flock of ewes, which have come up from the washing; of which every one has twins; none is bereaved among them.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
Your temples are like a piece of a pomegranate behind your veil.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
There are sixty queens, eighty secondary wives, and virgins without number.
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
My dove, my perfect one, is unique. She is her mother's only daughter. She is the favorite one of her who bore her. The daughters saw her, and called her blessed; the queens and the secondary wives, and they praised her.
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
Who is she who looks forth as the morning, beautiful as the moon, clear as the sun, and awesome as an army with banners?
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
I went down into the nut tree grove, to see the green plants of the valley, to see whether the vine budded, and the pomegranates were in flower.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
Without realizing it, my desire set me with my royal people's chariots.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Return, return, Shulammite. Return, return, that we may gaze at you. Why do you desire to gaze at the Shulammite, as at the dance of Mahanaim?
