< Песма над песмама 4 >

1 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду; 2 Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове. 3 Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих; 4 Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко; 5 Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима. 6 Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом. 7 Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби. 8 Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских. 9 Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог. 10 Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари. 11 С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански. 12 Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен. 13 Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда. 14 Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима. 15 Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана! 16 Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.

< Песма над песмама 4 >