Песма над песмама 2

1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

Jestem różą Saronu i lilią dolin.

2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

Jak lilia między cierniami, tak moja umiłowana między pannami.

3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

Jak jabłoń między leśnymi drzewami, tak mój miły między młodzieńcami. Z wielkim pragnieniem usiadłam w jego cieniu, a jego owoc [jest] słodki memu podniebieniu.

4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

Wprowadził mnie do komnaty biesiadnej, a jego chorągwią nade mną jest miłość.

5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

Pokrzepcie mnie bukłakami, posilcie mnie jabłkami, bo jestem chora z miłości.

6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

Jego lewa ręka pod moją głową, a jego prawa ręka mnie obejmuje.

7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

Zaklinam was, córki Jerozolimy, na sarny i łanie polne: Nie budźcie mego umiłowanego i nie przerywajcie [jego] snu, dopóki nie zechce.

8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

Głos mego umiłowanego! Oto idzie, skacząc po górach, a podskakując po pagórkach.

9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

Mój umiłowany podobny jest do sarny albo młodego jelenia. Oto stoi za naszym murem, zagląda przez okna, patrzy przez kraty.

10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Mój umiłowany odezwał się i powiedział mi: Wstań, moja umiłowana, moja piękna, i chodź!

11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

Oto bowiem minęła zima, deszcz ustał i przeszedł.

12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

Kwiatki pokazały się na ziemi, nadszedł czas śpiewania i głos synogarlicy słychać w naszej ziemi.

13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Drzewo figowe już wypuściło swoje niedojrzałe figi, a kwitnąca winorośl wydaje swoją woń. Wstań, moja umiłowana, moja piękna, i chodź!

14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

Moja gołębico, [mieszkająca] w skalnych szczelinach, w stromych kryjówkach, ukaż mi swoją twarz, daj mi usłyszeć swój głos, gdyż twój głos jest słodki i twoja twarz piękna.

15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

Schwytajcie nam lisy, małe lisy, które psują winnice, ponieważ nasze winnice kwitną.

16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

Mój umiłowany [jest] mój, a ja jestem jego. Pasie on wśród lilii.

17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.

Nim zaświta dzień i znikną cienie, zawróć, mój umiłowany, bądź jak sarna albo młode jelenie na górach Beter.