< Римљанима 1 >
1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
2 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
3 О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
4 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
5 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
10 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios )
21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
22 Кад се грађаху мудри, полудеше,
23 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn )
26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
