Римљанима 3
1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
Что убо лишшее Иудею? Или кая польза обрезания?
2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
Много, по всякому образу: первее бо, яко вверена быша им словеса Божия.
3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
Что бо, аще не вероваша нецыи? Еда (убо) неверствие их веру Божию упразднит?
4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
Да не будет: да будет же Бог истинен, всяк же человек ложь, якоже есть писано: яко да оправдишися во словесех Твоих, и победиши, внегда судити Ти.
5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
Аще ли неправда наша Божию правду составляет, что речем? Еда ли неправеден Бог наносяй гнев? По человеку глаголю.
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
Да не будет: понеже како судити имать Бог миру?
7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
Аще бо истина Божия в моей лжи избыточествова в славу Его, что еще и аз яко грешник осуждаюся,
8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
и не якоже хулимся, и якоже глаголют нецыи нас глаголати, яко сотворим злая, да приидут благая: ихже суд праведен есть.
9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
Что убо, преимеем ли? Никакоже: предукорихом бо Иудеи же и Еллины вся под грехом быти,
10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
якоже есть писано. Яко несть праведен никтоже:
11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
несть разумеваяи, и несть взыскаяй Бога:
12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
вси уклонишася, вкупе непотребни быша. Несть творяй благостыню, несть даже до единаго.
13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
Гроб отверст гортань их, языки своими льщаху. Яд аспидов под устнами их.
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
Ихже уста клятвы и горести полна суть.
15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.
Скоры ноги их пролияти кровь:
16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
сокрушение и озлобление на путех их,
17 И пут мирни не познаше.
и пути мирнаго не познаша.
18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.
Несть страха Божия пред очима их.
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
Вемы же, яко елика закон глаголет, сущым в законе глаголет: да всяка уста заградятся, и повинен будет весь мир Богови:
20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
зане от дел закона не оправдится всяка плоть пред Ним: законом бо познание греха.
21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
Ныне же кроме закона правда Божия явися, свидетельствуема от закона и пророк.
22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
Правда же Божия верою Иисус Христовою во всех и на всех верующих: несть бо разнствия,
23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
вси бо согрешиша, и лишени суть славы Божия,
24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
оправдаеми туне благодатию Его, избавлением, еже о Христе Иисусе,
25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
Егоже предположи Бог очищение верою в Крови Его, в явление правды Своея, за отпущение прежде бывших грехов,
26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
в долготерпении Божии, и в показание правды Его в нынешнее время, во еже быти Ему праведну и оправдающу сущаго от веры Иисусовы.
27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
Где убо похвала, отгнася. Которым законом? Делы ли? Ни, но законом веры.
28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
Мыслим убо верою оправдатися человеку, без дел закона.
29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
Или Иудеев Бог токмо, а не и языков? Ей, и языков:
30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
понеже един Бог, Иже оправдит обрезание от веры и необрезание верою.
31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
Закон ли убо разоряем верою? Да не будет: но закон утверждаем.
