< Римљанима 3 >

1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
Kas tad nu Jūdam ir pārāki, jeb kāds ir tas apgraizīšanas labums?
2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
Visādi liels! Jo pirmā kārtā Dieva vārdi tiem ir uzticēti.
3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
Jo kas par to, ja kādi nav ticējuši? Vai viņu neticība Dieva uzticību iznīcinās?
4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
Nemaz ne! Bet lai tā paliek, ka Dievs ir taisns un ikkatrs cilvēks melkulis, itin kā ir rakstīts: “Ka Tu palieci taisns Savos vārdos un uzvari, kad Tu topi tiesāts.”
5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
Kad nu mūsu netaisnība Dieva taisnību apstiprina, ko lai sakām? Vai tad Dievs nav netaisns, kad Viņš soda? To runāju, kā cilvēki mēdz runāt.
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
Nemaz ne! Jo kā tad Dievs pasauli tiesās?
7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
Jo ja Dieva patiesība caur maniem meliem ir vairojusies Viņam par godu, ko tad es vēl kā grēcinieks topu tiesāts?
8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
Un kam mēs nesakām, itin kā topam zaimoti, un itin kā daži teic, mūs sakām: darīsim ļaunu, lai nāk labums? Tādiem sods pēc taisnības notiks.
9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
Ko tad nu? Vai mēs esam labāki? Nemaz ne. Jo mēs jau pirmāk esam rādījuši, gan Jūdus, gan Grieķus, visus esam apakš grēka.
10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
Itin kā stāv rakstīts: nav neviena taisna, it neviena,
11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
Nav neviena prātīga, nav neviena, kas Dievu meklē.
12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
Visi ir atkāpušies un kopā tapuši nelieši, nav neviena, kas labu dara, it neviena.
13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
Viņu rīkle ir atvērts kaps; ar savām mēlēm tie viltību dara: odžu dzelonis ir apakš viņu lūpām;
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
Viņu mute ir lāstu un rūgtuma pilna.
15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.
Viņu kājas ir čaklas izliet asinis.
16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
Posts un sirdēsti ir pa viņu ceļiem,
17 И пут мирни не познаше.
Un miera ceļu tie nezin.
18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.
Dieva bijāšanas nav priekš viņu acīm.
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
Bet mēs zinām, ka bauslība visu, ko tā saka, to tā runā uz tiem, kas ir apakš bauslības, lai ikviena mute top aizbāzta, un visa pasaule ir noziedzīga Dieva priekšā.
20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
Tādēļ no bauslības darbiem neviena miesa netaps taisnota Viņa priekšā; jo caur bauslību nāk grēku atzīšana.
21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
Bet Dieva taisnība, kas no bauslības un no praviešiem ir apliecināta, tagad ir tapusi zināma bez bauslības,
22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
Tā Dieva taisnība caur ticību uz Jēzu Kristu priekš visiem un pie visiem, kas tic; jo tur nav nekādas starpības.
23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
Jo visi ir grēkojuši, un tiem trūkst teikšanas Dieva priekšā,
24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
Un top taisnoti bez nopelna no Viņa žēlastības caur to atpirkšanu, kas notikusi caur Kristu Jēzu.
25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
To Dievs ir nolicis par salīdzināšanu, caur ticību iekš Viņa asinīm, ka tas Savu taisnību parādītu, pamezdams tos priekšlaikā darītos grēkus
26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
Iekš dievišķas paciešanas, ka Tas Savu taisnību parādītu šinī laikā: Sevi esam taisnu, un taisnu darām to, kas ir no Jēzus ticības.
27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
Kur nu ir tā lielīšanās? Tā ir zudusi. Caur kuru bauslību? Vai caur darbu bauslību? Nē! Bet caur ticības bauslību.
28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
Tad nu mēs turam, ka cilvēks top taisnots caur ticību bez bauslības darbiem.
29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
Jeb vai Dievs tikai Jūdu Dievs? Vai nav arī pagānu Dievs? Tiešām arī pagānu.
30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
Jo viens Dievs ir, kas taisno apgraizījumu no ticības un priekšādu caur ticību.
31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
Vai tad nu mēs bauslību iznīcinām caur ticību? Nemaz! Bet mēs bauslību apstiprinām.

< Римљанима 3 >