Римљанима 3
1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
Quid ergo amplius Iudæo est? aut quæ utilitas circumcisionis?
2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
Multum per omnem modum. Primum quidem quia credita sunt illis eloquia Dei.
3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
quid enim si quidam illorum non crediderunt? Numquid incredulitas illorum fidem Dei evacuabit? Absit.
4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
Est autem Deus verax: omnis autem homo mendax, sicut scriptum est: Ut iustificeris in sermonibus tuis: et vincas cum iudicaris.
5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
Si autem iniquitas nostra iustitiam Dei commendat, quid dicemus? Numquid iniquus est Deus, qui infert iram?
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
(secundum hominem dico.) Absit. alioquin quomodo iudicabit Deus hunc mundum?
7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
Si enim veritas Dei in meo mendacio abundavit in gloriam ipsius: quid adhuc et ego tamquam peccator iudicor?
8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
et non (sicut blasphemamur, et sicut aiunt quidam nos dicere) faciamus mala ut veniant bona: quorum damnatio iusta est.
9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
Quid ergo? præcellimus eos? Nequaquam. Causati enim sumus Iudæos, et Græcos omnes sub peccato esse,
10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
sicut scriptum est: Quia non est iustus quisquam:
11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
non est intelligens, non est requirens Deum.
12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
Omnes declinaverunt, simul inutiles facti sunt, non est qui faciat bonum, non est usque ad unum.
13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
Sepulchrum patens est guttur eorum, linguis suis dolose agebant: Venenum aspidum sub labiis eorum:
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
Quorum os maledictione, et amaritudine plenum est:
15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.
Veloces pedes eorum ad effundendum sanguinem:
16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
Contritio, et infelicitas in viis eorum:
17 И пут мирни не познаше.
et viam pacis non cognoverunt:
18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.
Non est timor Dei ante oculos eorum.
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
Scimus autem quoniam quæcumque lex loquitur, iis, qui in lege sunt, loquitur: ut omne os obstruatur, et subditus fiat omnis mundus Deo:
20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
quia ex operibus legis non iustificabitur omnis caro coram illo. Per legem enim cognitio peccati.
21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
Nunc autem sine lege iustitia Dei manifestata est: testificata a lege et Prophetis.
22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
Iustitia autem Dei per fidem Iesu Christi in omnes, et super omnes, qui credunt in eum: non enim est distinctio:
23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
Omnes enim peccaverunt, et egent gloria Dei.
24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
Iustificati gratis per gratiam ipsius, per redemptionem, quæ est in Christo Iesu,
25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
quem proposuit Deus propitiationem per fidem in sanguine ipsius, ad ostensionem iustitiæ suæ propter remissionem præcedentium delictorum
26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
in sustentatione Dei, ad ostensionem iustitiæ eius in hoc tempore: ut sit ipse iustus, et iustificans eum, qui est ex fide Iesu Christi.
27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
Ubi est ergo gloriatio tua? Exclusa est. Per quam legem? Factorum? Non: sed per legem fidei.
28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
Arbitramur enim iustificari hominem per fidem sine operibus legis.
29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
An Iudæorum Deus tantum? Nonne et Gentium? Immo et Gentium.
30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
Quoniam quidem unus est Deus, qui iustificat circumcisionem ex fide, et præputium per fidem.
31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
Legem ergo destruimus per fidem? Absit: sed legem statuimus.
