Римљанима 3
1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
What, then, is the preeminence of the Jew? Or what, the profit of his circumcision?
2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
Much, every way: —First, indeed, that they were entrusted with the oracles of God.
3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
For what? If some distrusted, shall their distrust make, the trust of God, void?
4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
Far be it! But let, God, prove to be, true, albeit, every man, be false! Even as it is written—That thou mightest be declared righteous in thy words, and overcome when thou art in judgment.
5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
But, if, our unrighteousness, commendeth, God’s righteousness, what shall we say? Surely, not unrighteous, is God who visiteth with his anger? After the manner of men, I am speaking, —
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
Far be it! Else how shall God judge the world?
7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
But, if, the truth of God, by my falsehood, hath the more abounded unto his glory, why, any longer, am, even I, as a sinner, to be judged?
8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
And why not, according as we are injuriously charged, [and] according as some affirm that we say, Let us do the bad things, that the good ones may come? whose sentence is, just.
9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
What then? do we screen ourselves? Not at all! For we have before accused both Jews and Greeks of being, all under sin;
10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
Even as it is written—there is none righteous, not even one,
11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
There is none that discerneth, There is none that seeketh out God:
12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
All, have turned aside, together, have become useless, There is none that doeth kindness, not so much as one:
13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
A sepulchre opened, is their throat, with their tongues, have they used deceit, the poison of asps, is under their lips,
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
Whose mouth, of cursing and bitterness, is full,
15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.
Swift, are their feet to shed blood;
16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
Destruction and misery, are in their ways,
17 И пут мирни не познаше.
And, the way of peace, have they not known:
18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.
There is no fear of God before their eyes.
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
Now we know that, whatsoever things the law saith, to them who are within the law, it speaketh, in order that, every mouth, may be stopped and all the world come, under penal sentence, unto God.
20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
Inasmuch as, by works of law, shall no flesh be declared righteous before him, —through law, in fact, is discovery of sin.
21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
But now, apart from law, a righteousness of God hath been manifested, borne witness to by the law and the prophets, —
22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
A righteousness of God, through faith in [Jesus] Christ, unto all that have faith; for there is no distinction, —
23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
For, all, have sinned and fall short of the glory of God;
24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
Being declared righteous freely by his favour through the redemption that is in Christ Jesus: —
25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
Whom God hath set forth as a propitiatory covering, through faith in his blood, for a showing forth of his righteousness, by reason of the passing-by of the previously committed sins,
26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
In the forbearance of God, —with a view to a showing forth of his righteousness in the present season, that he might be righteous even when declaring righteous him that hath faith in Jesus.
27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
Where, then, the boasting! It is excluded. Through what kind of law? Of works? Nay! but through a law of faith:
28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
For we reckon that a man is to be declared righteous by faith, apart from works of law.
29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
Or, [is God] the God, of Jews only, and not of the nations also? Yea! of the nations also: —
30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
If, at all events, God is one, who will declare righteous—the circumcision by faith, and the uncircumcision through their faith.
31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
Do we then make, law, void through means of our faith? Far be it! On the contrary, law, we do establish!
