Римљанима 10
1 Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
Mina bröder, mitt hjärtas åstundan och min bön till Gud för dem är att de må bliva frälsta.
2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
Ty det vittnesbördet giver jag dem, att de nitälska för Gud. Dock göra de detta icke med rätt insikt.
3 Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
De förstå nämligen icke rättfärdigheten från Gud, utan söka att komma åstad en sin egen rättfärdighet och hava icke givit sig under rättfärdigheten från Gud.
4 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
Ty lagen har fått sin ände i Kristus, till rättfärdighet för var och en som tror.
5 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
Moses skriver ju om den rättfärdighet som kommer av lagen, att den människa som övar sådan rättfärdighet skall leva genom den.
6 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
Men den rättfärdighet som kommer av tro säger så: »Du behöver icke fråga i ditt hjärta: 'Vem vill fara upp till himmelen (nämligen för att hämta Kristus ned)?'
ej heller: 'Vem vill fara ned till avgrunden (nämligen för att hämta Kristus upp ifrån de döda)?'» (Abyssos g12)
8 Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
Vad säger den då? »Ordet är dig nära, i din mun och i ditt hjärta (nämligen ordet om tron, det som vi predika).»
9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
Ty om du med din mun bekänner Jesus vara Herre och i ditt hjärta tror att Gud har uppväckt honom från de döda, då bliver du frälst.
10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
Ty genom hjärtats tro bliver man rättfärdig, och genom munnens bekännelse bliver man frälst.
11 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
Skriften säger ju: »Ingen som tror på honom skall komma på skam.»
12 Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
Det är ingen åtskillnad mellan jude och grek; alla hava ju en och samme Herre, och han har rikedomar att giva åt alla som åkalla honom.
13 Јер који год призове име Господње спашће се.
Ty »var och en som åkallar Herrens namn, han skall varda frälst».
14 Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
Men huru skulle de kunna åkalla den som de icke hava kommit till tro på? Och huru skulle de kunna tro den som de icke hava hört? Och huru skulle de kunna höra, om ingen predikade?
15 А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
Och huru skulle predikare kunna komma, om de icke bleve sända? Så är och skrivet: »Huru ljuvliga äro icke fotstegen av de män som frambära gott budskap!»
16 Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
Dock, icke alla hava blivit evangelium lydiga. Esaias säger ju: »Herre, vem trodde vad som predikades för oss?»
17 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
Alltså kommer tron av predikan, men predikan i kraft av Kristi ord.
18 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
Jag frågar då: Hava de kanhända icke hört predikas? Jo, visserligen; det heter ju: »Deras tal har gått ut över hela jorden, och deras ord till världens ändar.»
19 Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
Jag frågar då vidare: Har Israel kanhända icke förstått det? Redan Moses säger: »Jag skall uppväcka eder avund mot ett folk som icke är ett folk; mot ett hednafolk utan förstånd skall jag reta eder till vrede.»
20 А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
Och Esaias går så långt, att han säger: »Jag har låtit mig finnas av dem som icke sökte mig, jag har låtit mig bliva uppenbar för dem som icke frågade efter mig.»
21 А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
Men om Israel säger han: »Hela dagen har jag uträckt mina händer till ett ohörsamt och gensträvigt folk.»
