Римљанима 1
1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
Paul, a servant of Jesus Christ, called to be an apostle, set apart for the Good News of God,
2 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
which he promised before through his prophets in the holy Scriptures,
3 О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
concerning his Son, who was born of the offspring of David according to the flesh,
4 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
who was declared to be the Son of God with power according to the Spirit of holiness, by the resurrection from the dead, Jesus Christ our Lord,
5 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
through whom we received grace and apostleship for obedience of faith amongst all the nations for his name’s sake;
6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
amongst whom you are also called to belong to Jesus Christ;
7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
to all who are in Rome, beloved of God, called to be saints: Grace to you and peace from God our Father and the Lord Jesus Christ.
8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
First, I thank my God through Jesus Christ for all of you, that your faith is proclaimed throughout the whole world.
9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
For God is my witness, whom I serve in my spirit in the Good News of his Son, how unceasingly I make mention of you always in my prayers,
10 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
requesting, if by any means now at last I may be prospered by the will of God to come to you.
11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
For I long to see you, that I may impart to you some spiritual gift, to the end that you may be established;
12 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
that is, that I with you may be encouraged in you, each of us by the other’s faith, both yours and mine.
13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
Now I don’t desire to have you unaware, brothers, that I often planned to come to you (and was hindered so far), that I might have some fruit amongst you also, even as amongst the rest of the Gentiles.
14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
I am debtor both to Greeks and to foreigners, both to the wise and to the foolish.
15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
So as much as is in me, I am eager to preach the Good News to you also who are in Rome.
16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
For I am not ashamed of the Good News of Christ, because it is the power of God for salvation for everyone who believes, for the Jew first, and also for the Greek.
17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
For in it is revealed God’s righteousness from faith to faith. As it is written, “But the righteous shall live by faith.”
18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
For the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness and unrighteousness of men who suppress the truth in unrighteousness,
19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
because that which is known of God is revealed in them, for God revealed it to them.
20 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios g126)
For the invisible things of him since the creation of the world are clearly seen, being perceived through the things that are made, even his everlasting power and divinity, that they may be without excuse. (aïdios g126)
21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
Because knowing God, they didn’t glorify him as God, and didn’t give thanks, but became vain in their reasoning, and their senseless heart was darkened.
22 Кад се грађаху мудри, полудеше,
Professing themselves to be wise, they became fools,
23 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
and traded the glory of the incorruptible God for the likeness of an image of corruptible man, and of birds, four-footed animals, and creeping things.
24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
Therefore God also gave them up in the lusts of their hearts to uncleanness, that their bodies should be dishonoured amongst themselves;
25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
who exchanged the truth of God for a lie, and worshipped and served the creature rather than the Creator, who is blessed forever. Amen. (aiōn g165)
26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
For this reason, God gave them up to vile passions. For their women changed the natural function into that which is against nature.
27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
Likewise also the men, leaving the natural function of the woman, burnt in their lust towards one another, men doing what is inappropriate with men, and receiving in themselves the due penalty of their error.
28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
Even as they refused to have God in their knowledge, God gave them up to a reprobate mind, to do those things which are not fitting;
29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
being filled with all unrighteousness, sexual immorality, wickedness, covetousness, malice; full of envy, murder, strife, deceit, evil habits, secret slanderers,
30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
backbiters, hateful to God, insolent, arrogant, boastful, inventors of evil things, disobedient to parents,
31 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
without understanding, covenant breakers, without natural affection, unforgiving, unmerciful;
32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
who, knowing the ordinance of God, that those who practise such things are worthy of death, not only do the same, but also approve of those who practise them.
