Откривење 9
1 И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана; (Abyssos g12)
Бәшинчи пәриштә канийини чалди; мән асмандин йәргә чүшүп кәткән бир юлтузни көрдүм. Теги йоқ һаңға баридиған қудуқниң ачқучи униңға берилди, (Abyssos g12)
2 И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог. (Abyssos g12)
У теги йоқ һаңниң қудуғини ачти. Қудуқтин йоған хумданниң исидәк түтүн өрләп чиқти. Һаңниң қудуғиниң түтүнидин қуяш вә көкни қараңғулуқ басти. (Abyssos g12)
3 И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.
Түтүнниң ичидин йәр йүзигә чекәткә яғди. Уларға йәр йүзидики чаянлардәк чеқиш күчи берилгән еди.
4 И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим.
Уларға йәр йүзидики от-чөпләргә вә һәр қандақ өсүмлүк яки дәл-дәрәқләргә зәрәр йәткүзмәңлар, пәқәт пешанисидә Худаниң мөһүри болмиған адәмләргила зәрәр қилиңлар, дәп ейтилди.
5 И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека;
Уларға адәмләрни өлтүрүшкә әмәс, бәлки бәш айғичә қийнашқа йол қоюлди; улар йәткүзидиған азап адәмни чаян чаққандикидәк азап еди.
6 И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.
Шу күнләрдә, инсанлар өлүмни издәйду, лекин тапалмайду; өлүмни сеғиниду, лекин өлүм улардин қачиду.
7 И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија.
Чекәткиләрниң қияпити худди җәңгә һазирланған атларға охшайтти. Башлирида болса алтун таҗқа охшайдиған бир нәрсә болуп, чирайи адәмниңкигә охшайтти.
8 И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова;
Чачлири аялларниң чечиға, чишлири ширниң чишиға охшайтти.
9 И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој;
Уларниң көкригидики савути төмүр савутларға охшайтти; қанатлириниң авази җәңгә атланған нурғун ат-һарвуларниң авазиға охшайтти.
10 И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци.
Чаянларниңкигә охшаш қуйруқлири вә нәштәрлири бар еди. Адәмни бәш ай азапқа салидиған күч болса қуйруқлирида еди.
11 И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион. (Abyssos g12)
Уларни идарә қилидиған падишаси, йәни теги йоқ һаңниң пәриштиси бар еди. Униң ибранийчә исми Аваддон; грекчә исми Аполийон еди. (Abyssos g12)
12 Једно зло прође, ево иду још два зла за овим.
Биринчи «вай» өтүп кәтти. Мана, буниңдин кейин йәнә икки «вай» келиду.
13 И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом,
Алтинчи пәриштә канийини чалди; мән Худаниң алдидики алтун қурбангаһниң төрт мүңгүзидин чиққан бир авазни аңлидим, бу аваз канайни тутқан алтинчи пәриштигә: — Чоң Әфрат дәриясиниң йенида бағлақлиқ төрт пәриштини бошат, деди.
14 Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата.
15 И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи.
Дәл шу саат, шу күн, шу ай, шу жил үчүн һазирлап қоюлған бу төрт пәриштә инсанларниң үчтин бирини һалак қилиш үчүн бағлақтин бошитилди.
16 И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов.
Буларниң атлиқ ләшкәрләр қошуниниң сани икки йүз миллион еди. Уларниң саниниң җакаланғанлиғини аңлидим.
17 И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор.
Ғайипанә көрүнүштә көзүмгә көрүнгән ат вә үстигә мингәнләр мана мундақ еди: атлиқларниң көкригидики савути чоғдәк қизил, көк яқуттәк көк вә гуңгуттәк сериқ еди. Атларниң башлири ширниң бешидәк еди; уларниң еғизлиридин от, түтүн вә гуңгут чиқип туратти.
18 И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових.
Бу үч баладин, йәни атларниң ағзидин чиққан от вә түтүн вә гүнгүрттин инсанларниң үчтин бири өлтүрүлди.
19 Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.
Чүнки атларниң күчи еғизлирида вә қуйруқлирида еди; уларниң қуйруқлириниң иланларға охшаш беши болуп, булар билән адәмни зәхимләндүрәтти.
20 И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити;
Қалған инсанлар, йәни бу балаю-апәтләрдин өлтүрүлмәй қалғанлар өз қоллириниң әмәллиригә товва қилмиди, йәни җинларға, көрәлмәс, аңлалмас вә маңалмас алтун, күмүч, туч вә яғач бутларға чоқунуштин ваз кәчмиди.
21 Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих.
Улар қатиллиқ, сеһиргәрлик, җинсий бузуқлуқ вә оғрилиқлириғиму товва қилмиди.
