Псалми 1

1 Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,

Фериче де омул каре ну се дуче ла сфатул челор рэй, ну се опреште пе каля челор пэкэтошь ши ну се ашазэ пе скаунул челор батжокориторь,

2 Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!

чи ышь гэсеште плэчеря ын Леӂя Домнулуй ши зи ши ноапте куӂетэ ла Леӂя Луй!

3 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.

Ел есте ка ун пом сэдит лынгэ ун извор де апэ, каре ышь дэ родул ла время луй ши але кэруй фрунзе ну се вештежеск; тот че ынчепе дуче ла бун сфыршит.

4 Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.

Ну тот аша есте ку чей рэй, чи ей сунт ка плява, пе каре о спулберэ вынтул.

5 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.

Де ачея чей рэй ну пот цине капул сус ын зиуа жудекэций, нич пэкэтоший, ын адунаря челор неприхэниць.

6 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.

Кэч Домнул куноаште каля челор неприхэниць, дар каля пэкэтошилор дуче ла пеире.