Псалми 88

1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

Korahning oghulliri üchün yézilghan küy-naxsha: — Neghmichilerning béshigha tapshurulup, «Maxalat-léanot» ahangida oqulsun dep, Ezraliq Héman yazghan «Masqil»: — I Perwerdigar, nijatliqim bolghan Xuda, Kéche-kündüz Sanga nale qilip keldim.

2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

Duayim Séning aldinggha kirip ijabet bolsun; Nidayimgha qulaq salghaysen;

3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)

Chünki derdlerdin jénim toyghan, Hayatim tehtisaragha yéqinlashqan, (Sheol h7585)

4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

Hanggha chüshüwatqanlar qatarida hésablinimen; Küch-madari qurughan ademdek bolup qaldim.

5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

Ölükler arisigha tashlan’ghanmen, Qirilip qebride yatqanlardek; Sen ularni yene eslimeysen, Ular qolungdin üzüp élinip yiraq qilin’ghan.

6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Sen méni hangning eng tégige, Zulmetlik jaylargha, déngizning chongqur yerlirige chömdürdüng.

7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

Qehring üstümge éghir yüktek basti, Barliq dolqunliring bilen méni qiyniding.

8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Mendin dost-buraderlirimni yiraqlashturdung; Ularni mendin yirgendürdüng; Men qamalghanmen, héch chiqalmaymen.

9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

Közlirim azab-oqubettin xireleshti; Her küni Sanga nida qilimen, i Perwerdigar, Qollirimni Sanga kötürüp keldim.

10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

Ölüklerge möjize körsitersenmu? Merhumlar ornidin turup Sanga teshekkür éytarmu?

11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

Özgermes muhebbiting qebride bayan qilinarmu? Halaket diyarida sadiqliq-heqiqiting maxtilarmu?

12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

Karametliring zülmette tonularmu? Heqqaniyliqing «untulush zémini»de bilinermu?

13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

Biraq men bolsam, Perwerdigar, Sanga peryad kötürimen, Tang seherde duayim aldinggha kiridu.

14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

I Perwerdigar, némige jénimni tashliwetting? Némige jamalingni mendin yoshurdung?

15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

Yashliqimdin tartip men ézilgen, bimardurmen; Wehshetliringni körüwérip héch halim qalmidi.

16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

Qehring üstümdin ötti; Wehimiliring méni nabut qildi.

17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

Ular kün boyi tashqin suliridek méni orawaldi, Tamamen méni chömdürdi.

18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Jan dostlirimni, aghinilirimni méningdin yiraqlashturdung, Méning eziz dostum bolsa qarangghuluqtur!