Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
Psalmus Asaph, in finem, pro torcularibus, quinta sabbati. Exultate Deo adiutori nostro: iubilate Deo Iacob.
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Sumite psalmum, et date tympanum: psalterium iucundum cum cithara.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Buccinate in Neomenia tuba, in insigni die sollemnitatis vestrae:
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
Quia praeceptum in Israel est: et iudicium Deo Iacob.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
Testimonium in Ioseph posuit illud, cum exiret de Terra Aegypti: linguam, quam non noverat, audivit.
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
Divertit ab oneribus dorsum eius: manus eius in cophino servierunt.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
In tribulatione invocasti me, et liberavi te: exaudivi te in abscondito tempestatis: probavi te apud aquam contradictionis.
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Audi populus meus, et contestabor te: Israel si audieris me,
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
non erit in te deus recens, neque adorabis deum alienum.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
Ego enim sum Dominus Deus tuus, qui eduxi te de terra Aegypti: dilata os tuum, et implebo illud.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
Et non audivit populus meus vocem meam: et Israel non intendit mihi.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
Et dimisi eos secundum desideria cordis eorum, ibunt in adinventionibus suis.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
Si populus meus audisset me: Israel si in viis meis ambulasset:
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
Pro nihilo forsitan inimicos eorum humiliassem: et super tribulantes eos misissem manum meam.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
Inimici Domini mentiti sunt ei: et erit tempus eorum in saecula.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
Et cibavit eos ex adipe frumenti: et de petra, melle saturavit eos.
