Псалми 79

1 Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.

Oh ʼElohim, las naciones invadieron tu heredad. Profanaron tu Santuario Y redujeron a escombros a Jerusalén.

2 Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.

Dieron los cadáveres de tus esclavos Como comida a las aves del cielo, La carne de tus santos a las bestias de la tierra.

3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.

Derramaron la sangre de ellos como agua alrededor de Jerusalén, Y no hay quien los sepulte.

4 Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

Fuimos afrenta de nuestros vecinos, Escarnio y burla de los que nos rodean.

5 Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?

¿Hasta cuándo, oh Yavé? ¿Estarás airado para siempre? ¿Arderá tu celo como fuego?

6 Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.

Derrama tu ira sobre las naciones que no te conocen Y sobre los reinos que no invocan tu Nombre,

7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.

Porque devoraron a Jacob, Y desolaron su morada.

8 Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

No recuerdes contra nosotros las iniquidades de nuestros antepasados. Salgan pronto a encontrarnos tus misericordias, Porque estamos muy abatidos.

9 Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.

Oh ʼElohim de nuestra salvación, ayúdanos, Para la gloria de tu Nombre. Líbranos y perdona nuestros pecados por amor a tu Nombre.

10 Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!

¿Por qué deben decir los gentiles: Dónde está su ʼElohim? Sea proclamada a los gentiles y ante nuestros ojos La venganza de la sangre de tus esclavos que fue derramada.

11 Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.

Llegue ante Ti el gemido de los cautivos. Conforme a la grandeza de tu poder Preserva a los sentenciados a muerte.

12 Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!

Devuelve en su regazo a nuestros vecinos siete veces La infamia con la cual te afrentaron, ¡oh ʼAdonay!

13 А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.

Así nosotros, pueblo tuyo y ovejas de tu prado, Te daremos gracias para siempre. A todas las generaciones contaremos de tu alabanza.