< Псалми 73 >

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. 2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, 3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. 4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило. 5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима. 6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо. 7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе. 8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. 9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. 10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора. 11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна? 12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство. 13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, 14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? 15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих. 16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. 17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. 18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! 19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! 20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. 21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, 22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом. 23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку. 24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу. 25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи. 26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека. 27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе. 28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

< Псалми 73 >