Псалми 73

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

Saamu ti Asafu. Nítòótọ́ Ọlọ́run dára fún Israẹli, fún àwọn ọlọ́kàn funfun.

2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

Ṣùgbọ́n bí ó ṣe ti èmi, ẹsẹ̀ mi ti yẹ̀ tán; ìrìn mi fẹ́rẹ̀ yọ̀ tán.

3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

Nítorí èmi ń ṣe ìlara àwọn tó ń ṣe féfé nígbà tí mo bá rí àlàáfíà àwọn ènìyàn búburú.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

Wọn kò ṣe wàhálà; ara wọn mókun wọn sì lágbára.

5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

Wọn kò ní ìpín nínú àjàgà tó ń ṣẹlẹ̀ sí ènìyàn; a kò pọ́n wọn lójú nípa ẹlòmíràn.

6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

Ìgbéraga ni ọ̀ṣọ́ ọrùn wọn; ìwà ipá bò wọ́n mọ́lẹ̀ bí aṣọ.

7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Láti inú ọkàn àrékérekè ni àìṣòdodo ti wá; ẹ̀rí ọkàn búburú wọn kò ní òdínwọ̀n.

8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

Wọn ń ṣẹ̀sín, wọn sì ń sọ̀rọ̀-òdì ní ti ìnilára, wọ́n ń sọ̀rọ̀ láti ibi gíga.

9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

Wọ́n ń gbé ẹ̀mí wọn lé ọ̀run ahọ́n wọn gba ipò ayé.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

Nítorí náà àwọn ènìyàn wọn yípadà sí wọn wọ́n sì mu omi ní ọ̀pọ̀lọpọ̀.

11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

Wọ́n wí pé, “Báwo ni Ọlọ́run yóò ṣe mọ̀? Ọ̀gá-ògo ha ní ìmọ̀ bí?”

12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

Bí àwọn ènìyàn búburú ṣe rí nìyí, ènìyàn asán, wọ́n ń pọ̀ ní ọrọ̀.

13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

Nítòótọ́ nínú asán ni mo pa ọkàn mi mọ́; nínú asán ni mo wẹ ọwọ́ mi ní àìlẹ́ṣẹ̀.

14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

Ní gbogbo ọjọ́ ni a ń yọ mí lẹ́nu; a sì ń jẹ mí ní yà ní gbogbo òwúrọ̀.

15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

Bí mo bá wí pé, “Èmi ó wí báyìí,” èmi ó ṣẹ̀ sí ìran àwọn ọmọ rẹ̀.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

Nígbà tí mo gbìyànjú láti mọ èyí, Ó jẹ́ ìnilára fún mi,

17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

títí mo fi wọ ibi mímọ́ Ọlọ́run; nígbà náà ni òye ìgbẹ̀yìn wọn yé mi.

18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Lóòtítọ́ ìwọ gbé wọn lórí ilẹ̀ yíyọ́ ìwọ jù wọ́n sílẹ̀ sínú ìparun.

19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

Báwo ní a ti mú wọn lọ sínú ìdahoro yìí bí ẹni pé ní ìṣẹ́jú kan! Ìbẹ̀rù ni a fi ń run wọ́n pátápátá!

20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

Bí àlá nígbà tí ènìyàn bá jí, bẹ́ẹ̀ ni nígbà tí ìwọ bá dìde, Olúwa, ìwọ yóò ṣe àbùkù àwòrán wọn.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

Nígbà tí inú mi bàjẹ́ àti ọkàn mi ṣì korò,

22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

mo jẹ́ aṣiwèrè àti aláìlóye; mo jẹ́ ẹranko ní iwájú rẹ.

23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

Síbẹ̀ mo wà pẹ̀lú rẹ nígbà gbogbo; ìwọ di ọwọ́ ọ̀tún mi mú.

24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

Ìwọ fi ìmọ̀ràn rẹ tọ́ mi ní ìkẹyìn ìwọ ó mú mi lọ sí inú ògo.

25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

Ta ni mo ní ní ọ̀run, bí kò ṣe ìwọ? Àti ní ayé kò sí ohun tí mo fẹ́ lẹ́yìn rẹ.

26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Ara mi àti ọkàn mi le è kùnà ṣùgbọ́n Ọlọ́run ni agbára ẹ̀mí mi àti ìpín mi títí láé.

27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

Àwọn tí ó jìnnà sí ọ yóò ṣègbé ìwọ ti pa gbogbo wọn run; tí ń ṣe àgbèrè kiri kúrò lọ́dọ̀ rẹ.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

Ṣùgbọ́n ní ti èmi, ó dára láti súnmọ́ Ọlọ́run. Èmi ti fi Olúwa Olódùmarè ṣe ààbò mi; kí èmi ó lè máa sọ̀rọ̀ iṣẹ́ rẹ.