Псалми 73

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

Ciertamente ʼElohim es bueno con Israel, Con los que son puros de corazón.

2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

En cuanto a mí, casi se deslizan mis pies. Por poco resbalan mis pasos.

3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

Porque tuve envidia de los arrogantes Al ver la prosperidad de los perversos.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

Porque no hay dolores en su muerte, Y su cuerpo está lleno de grasa.

5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

No pasan trabajos como los otros hombres, Ni son plagados como los demás.

6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

Por tanto la arrogancia es su collar. Los envuelve un manto de violencia.

7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Los ojos se les saltan por la gordura, Y logran con creces los deseos del corazón.

8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

Se burlan y hablan perversamente de opresión. Hablan con altanería.

9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

Ponen su boca hacia el cielo, Pero su boca desfila por la tierra.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

Por tanto su pueblo vuelve a este lugar, Y bebe aguas en abundancia.

11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

Y dicen: ¿Cómo puede ʼEL saber? ¿Hay conocimiento en ʼElyón?

12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

Ciertamente así son los perversos, Y fácilmente aumentan su riqueza.

13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

En verdad, en vano guardé puro mi corazón, Y lavé mis manos en inocencia.

14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

Pues soy azotado todo el día, Y castigado cada mañana.

15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

Si dijera yo: Hablaré como ellos, Claro que traicionaría a la generación de tus hijos.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

Cuando meditaba para entender esto, Fue ardua tarea para mí.

17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

Hasta que al entrar en el Santuario de ʼEL Percibí el fin de ellos.

18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Ciertamente los colocaste en deslizaderos, Los lanzaste a la destrucción.

19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

¡Cómo son destruidos de repente! ¡Son absolutamente consumidos por repentinos terrores!

20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

Como cuando uno despierta de un sueño, Así ʼAdonay, cuando Tú despiertes, Despreciarás su apariencia.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

Cuando mi corazón se amargaba Y me sentía traspasado,

22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

Era entonces torpe e ignorante, Como una bestia ante Ti.

23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

Sin embargo, yo siempre estoy contigo. Tú sostienes mi mano derecha.

24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

Me guiarás con tu consejo, Y después me recibirás en gloria.

25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

¿A quién tengo yo en el cielo sino a Ti? Y fuera de Ti, nada deseo en la tierra.

26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Mi cuerpo y mi corazón desfallecen, Pero ʼElohim es la Fuerza de mi corazón Y mi Porción para siempre.

27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

Porque ciertamente los que se alejan de Ti perecerán. Tú destruyes a aquellos que son infieles a Ti.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

En cuanto a mí, la cercanía de ʼElohim es mi dicha. En ʼAdonay Yavé está mi refugio, Para que cuente todas tus obras.