Псалми 57
1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
Psalmus, in finem, ne corrumpas, David in tituli inscriptionem, cum fugeret a facie Saul in speluncam. Miserere mei Deus, miserere mei: quoniam in te confidit anima mea. Et in umbra alarum tuarum sperabo, donec transeat iniquitas.
2 Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
Clamabo ad Deum altissimum: Deum qui benefecit mihi.
3 Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
Misit de caelo, et liberavit me: dedit in opprobrium conculcantes me. Misit Deus misericordiam suam, et veritatem suam,
4 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
et eripuit animam meam de medio catulorum leonum: dormivi conturbatus. Filii hominum dentes eorum arma et sagittae: et lingua eorum gladius acutus.
5 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
Exaltare super caelos Deus: et in omnem terram gloria tua.
6 Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
Laqueum paraverunt pedibus meis: et incurvaverunt animam meam. Foderunt ante faciem meam foveam: et inciderunt in eam.
7 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
Paratum cor meum Deus, paratum cor meum: cantabo, et psalmum dicam.
8 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
Exurge gloria mea, exurge psalterium et cithara: exurgam diluculo.
9 Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
Confitebor tibi in populis Domine: et psalmum dicam tibi in gentibus:
10 Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
Quoniam magnificata est usque ad caelos misericordia tua, et usque ad nubes veritas tua.
11 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
Exaltare super caelos Deus: et super omnem terram gloria tua.
