Псалми 55
1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
Psalmus, in finem, In hymnis intellectus David. Exaudi Deus orationem meam, et ne despexeris deprecationem meam:
2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
intende mihi, et exaudi me. Contristatus sum in exercitatione mea: et conturbatus sum
3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
a voce inimici, et a tribulatione peccatoris. Quoniam declinaverunt in me iniquitates, et in ira molesti erant mihi.
4 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
Cor meum conturbatum est in me: et formido mortis cecidit super me.
5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
Timor et tremor venerunt super me: et contexerunt me tenebrae:
6 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
Et dixi: Quis dabit mihi pennas sicut columbae, et volabo, et requiescam?
7 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
Ecce elongavi fugiens: et mansi in solitudine.
8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
Expectabam eum, qui salvum me fecit a pusillanimitate spiritus, et tempestate.
9 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
Praecipita Domine, divide linguas eorum: quoniam vidi iniquitatem, et contradictionem in civitate.
10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
Die ac nocte circumdabit eam super muros eius iniquitas: et labor in medio eius,
11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
et iniustitia. Et non defecit de plateis eius usura et dolus.
12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
Quoniam si inimicus meus maledixisset mihi, sustinuissem utique. Et si is, qui oderat me, super me magna locutus fuisset: abscondissem me forsitan ab eo.
13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
Tu vero homo unanimis: dux meus, et notus meus:
14 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
Qui simul mecum dulces capiebas cibos: in domo Dei ambulavimus cum consensu.
15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
Veniat mors super illos: et descendant in infernum viventes: Quoniam nequitiae in habitaculis eorum: in medio eorum. (Sheol h7585)
16 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
Ego autem ad Deum clamavi: et Dominus salvabit me.
17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
Vespere, et mane, et meridie narrabo et annunciabo: et exaudiet vocem meam.
18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
Redimet in pace animam meam ab his, qui appropinquant mihi: quoniam inter multos erant mecum.
19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
Exaudiet Deus, et humiliabit illos, qui est ante saecula. Non enim est illis commutatio, et non timuerunt Deum:
20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
extendit manum suam in retribuendo. Contaminaverunt testamentum eius,
21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
divisi sunt ab ira vultus eius: et appropinquavit cor illius. Molliti sunt sermones eius super oleum: et ipsi sunt iacula.
22 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
Iacta super Dominum curam tuam, et ipse te enutriet: non dabit in aeternum fluctuationem iusto.
23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
Tu vero Deus deduces eos, in puteum interitus. Viri sanguinum, et dolosi non dimidiabunt dies suos: ego autem sperabo in te Domine.
