Псалми 50

1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

Psaume d'Asaph. Le Dieu des dieux, le Seigneur a parlé, et il a appelé la terre depuis l'Orient jusqu'à l'Occident

2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

De Sion vient la splendeur de sa beauté.

3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

Dieu, notre Dieu viendra manifestement, et ne gardera pas le silence; un feu sera allume en sa présence, et tout alentour un vent impétueux soufflera.

4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

Il convoquera le ciel et la terre, pour juger son peuple.

5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

Amenez-lui ses saints, ceux qui ont fait alliance avec lui, pour les sacrifices.

6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

Et les cieux annonceront sa justice; car Dieu est le juge.

7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

Écoute, mon peuple, et je parlerai; Israël, je te l'atteste: je suis Dieu, je suis ton Dieu.

8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

Je ne te réprimanderai point sur tes sacrifices; car tes holocaustes sont toujours devant mes yeux.

9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

Je ne prendrai pas de bœufs de ta maison, ni de boucs de tes menus troupeaux.

10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

Car toutes les bêtes de la forêt m'appartiennent, et le bétail des montagnes et les taureaux.

11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

Je connais tous les oiseaux du ciel, et la beauté des champs est à moi.

12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

Si j'ai faim, je ne te le dis pas; car toute la terre habitée m'appartient et sa plénitude.

13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

Est-ce que je mange la chair des taureaux? est-ce que je bois le sang des boucs?

14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

Immole à Dieu une victime de louanges; rends au Tout-Puissant tes vœux.

15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

Invoque-moi au jour de l'affliction, et je te sauverai, et tu me rendras grâces.

16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

Mais Dieu a dit au pécheur: Pourquoi publies-tu mes justices et as-tu mon alliance à la bouche,

17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

Quand tu n'aimes point ma discipline, et que tu as rejeté loin de toi ma parole?

18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

Si tu voyais un larron, tu courais avec lui; tu avais ta part avec les adultères;

19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

Ta bouche abondait en méchanceté, et ta langue tramait la fraude.

20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

Assis, tu médisais de ton frère; tu scandalisais le fils de ta mère.

21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

Voilà ce que tu faisais, et j'ai gardé le silence; mais tu t'imaginais faussement que je serais semblable à toi. Je te convaincrai, et je mettrai tes offenses devant ta face.

22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

Comprenez donc ces choses, vous qui oubliez Dieu; de peur qu'un jour il ne vous ravisse, et que nul ne vous délivre.

23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

C'est un sacrifice de louange qui m'honore, et la voie où je montrerai le salut de Dieu.