Псалми 42
1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
in finem in intellectum filiis Core quemadmodum desiderat cervus ad fontes aquarum ita desiderat anima mea ad te Deus
2 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
sitivit anima mea ad Deum fortem vivum quando veniam et parebo ante faciem Dei
3 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
fuerunt mihi lacrimae meae panis die ac nocte dum dicitur mihi cotidie ubi est Deus tuus
4 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
haec recordatus sum et effudi in me animam meam quoniam transibo in loco tabernaculi admirabilis usque ad domum Dei in voce exultationis et confessionis sonus epulantis
5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
quare tristis es anima mea et quare conturbas me spera in Deo quoniam confitebor illi salutare vultus mei
6 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
Deus meus ad me ipsum anima mea conturbata est propterea memor ero tui de terra Iordanis et Hermoniim a monte modico
7 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
abyssus ad; abyssum invocat in voce cataractarum tuarum omnia excelsa tua et fluctus tui super me transierunt
8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
in die mandavit Dominus misericordiam suam et nocte canticum eius apud me oratio Deo vitae meae
9 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
dicam Deo susceptor meus es quare oblitus es mei quare contristatus incedo dum adfligit me inimicus
10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
dum confringuntur ossa mea exprobraverunt mihi qui tribulant me dum dicunt mihi per singulos dies ubi est Deus tuus
11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
quare tristis es anima mea et quare conturbas me spera in Deum quoniam adhuc; confitebor illi salutare vultus mei et; Deus meus
